Čadež: Srbija treba da se suočava sa globalnim izazovima, otvara ka svetu, skladišti energente

BEOGRAD - Put Srbije kroz ovu godinu ima četiri ključne tačke, a to su suočavanje sa globalnim izazovima, odvažno predstavljanje svetu, skladištenje energenata i suočavanje sa obećanjima i granicama veštačke inteligencije, izjavio je danas predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež.

On je u autorskom tekstu objavljenom na Linkdinu ocenio da put pred nama neće biti lak, ali da je optimista i istakao da suočavanje sa globalnim izazovima podrazumeva održati glavu iznad površine kada globalna ekonomija podseća na rolerkoster, gde niža inflacija donosi olakšanje, dok nas rastuće energetske potrebe drže u stanju napetosti.

Prema njegovim rečima otvaranje ka svetu je šansa broj jedan za Srbiju i to svetu do Azije, Afrike i šire.

"Da, Evropska unija (EU) ostaje naš najvažniji ekonomski partner i krajnji cilj, ali u vremenima kada Brisel proživljava krizu identiteta, a članice EU se bore sa sopstvenim ekonomskim problemima, svet se ubrzano menja", naveo je on.

Kada je o Africi reč istakao je da se brza urbanizacija i infrastrukturne potrebe Afrike savršeno uklapaju sa srpskom ekspertizom u građevinarstvu i inženjeringu te da naše kompanije mogu doneti znanje i inovacije afričkim tržištima, stvarajući nove trgovinske rute za srpski izvoz.

Što se Azije tiče, ocenio je da je Srbija napravila značajne iskorake prema ovom tržištu, potpisan je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, pregovara se sa Južnom Korejom, a 2024. godine imali smo i istorijsku posetu japanske poslovne delegacije.

"Kao partneri u finansiranju novog međunarodnog kopneno-morskog koridora koji povezuje Jugoistočnu Aziju sa Evropom, učvršćujemo odnose koji bi mogli radikalno da promene našu ekonomiju. Kineske kompanije, suočene sa trgovinskim barijerama i ekonomskim izazovima kod kuće, sve više traže tržišta u inostranstvu. Srbija je idealan partner zbog svog strateškog položaja, pristupačne radne snage i lakog pristupa evropskim tržištima", ukazao je on.

Govoreći o skladištenju energenata, kao drugoj šansi, ocenio je da ako bi globalna trka za skladištenjem energenata bila nova zlatna groznica, Srbija bi bila nešto novo, neistraženo i puno potencijala.

"Naša nalazišta litijuma, bakra i bora ključna su za proizvodnju baterija koje pokreću električna vozila i čuvaju obnovljivu energiju. Samo nalazište litijuma u dolini Jadra, jedno je od najvećih u Evropi, i predstavlja faktor promene", naveo je Čadež i dodao da od rudarenja litijuma do proizvodnje katodnih materijala i baterija, Srbija ima potencijal da predvodi celokupan lanac proizvodnje.

Kada je reč o trećoj šansi a to je veštačka inteligencija i digitalna transformacija, istakao je da je veštačka inteligencija možda zvezda globalne ekonomije 2025, ali da ne bi trebalo da zaboravimo, da je, kako je istakao, ona energetski intenzivna diva.

"Data centri, kičma veštačke inteligencije, troše ogromne količine električne energije. Očekuje se da će se globalna potrošnja energije za data centre udvostručiti do 2026. godine, i da će dostići približni nivo celokupne potrošnje struje Japana. Sa rastućim IT sektorom i povoljnim cenama energije, Srbija ima potencijal da postane regionalno središte za data centre. Kompanije poput Nvidia, Google i Microsoft investiraju u razvoj velikih data centara, a stručna radna snaga i blizina evropskim tržištima čine nas atraktivnim partnerom", naveo je on.