Dušan Vasiljević: Veštačka inteligencija još dugo neće u potpunosti zameniti ljude

BEOGRAD - Nije realno očekivati da će veštačka inteligencija ukinuti određeni broj poslova u javnoj upravi u Srbiji i nismo čak ni blizu toga da ona može u potpunosti da zameni ljude, izjavio je danas direktor za konkurentnost i investicije u Nacionalnoj alijansi za lokalni i ekonomski razvoj (NALED) Dušan Vasiljević.

On je rekao za Tanjug da će primena veštačke inteligencije u narednom periodu svakako doživeti ekspanziju, jer ima potencijal da umesto ljudi završava određene jednostavnije poslove koji su predvidivi, da odgovara na vrlo slične upite i da pravi dokumente po vrlo sličnim obrascima.

"Međutim, kada je potrebno napraviti jednu kompleksnu analizu ili doneti odluku na osnovu kompleksnih okolnosti mislim da nismo ni blizu da ljudski faktor može da bude zamenjen", rekao je Vasiljević.

On je poručio zaposlenima u javnoj upravi da ne treba da strahuju da će zbog veštačke inteligencije i čet botova ostati bez posla, već da to treba da iskoriste kao alat koji će im olakšati poslovanje i dozvoliti im da se više posvete onim poslovima koji zahtevaju njihovu kreativnost, znanje i ekspertizu.

Sagovornik Tanjuga je naveo i da je zabluda da je u Srbiji preveliki broj zaposlenih u javnoj upravi, jer je u poređenju sa drugim zemljama taj broj u nekim sektorima i manji nego što bi trebao da bude.

"Korišćenjem veštačke inteligencije možemo dosta da rasteretimo naše zaposlene u javnoj upravi, jer ona umesto njih odgovara na relativno jednostavne upite za dostavljanje informacija, čak i za pripremu rešavanja nekih predmeta i tako im daje mogućnost da se više bave nekim kompleksnim, zahtevnim poslovima", objasnio je direktor za konkurentnost i investicije NALED-a.

Vasiljević je dodao i da je NALED 2024. okarekterisao kao godinu digitalizacije i da je veštačka inteligencija samo jedan njen deo koji je našao svoju značajnu primenu u komercijalnim delatnostima, u industriji, a sve više se primenjuje i u javnom sektoru u obliku odgovaranja i rešavanja jednostavnih predmeta.

"Mi već imamo u NALEDU iskustvo sa pružanjem podrške uspostavljanju čet botova za organe javne uprave, između ostalog za lokalnu samoupravu, a i za republičke organe na primer kod inspekcije gde se veštačka inteligencija koristi da odgovara što brže na što veći broj upita građana", rekao je on.

Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija se koristi i za obradu ogromnih baza i količina podataka koji se generišu u radu lokalne samouprave, među kojima su podaci o korišćenju javnog prevoza i drugih javnih usluga, pa se njihovom analizom dolazi do predloga za optimizaciju kako da se sa najmanje resursa postigne najviše rezultata, odnosno da kvalitet usluga koje naši građani dobijaju bude što veći.

Vasiljević je naveo da je, takođe, jedna od važnih primena veštačke inteligencije, u oblasti zdravstva, naročito u određenim elementima dijagnostikovanja stanja, jer se najbolji rezultati dobijaju kada se vrhunski lekari upare sa veštačkom inteligencijom i tada je mogućnosti greške smanjena na najmanji nivo.

Direktor za konkurentnost i investicije NALED-a kaže da je tokom prošle godine, kada je reč o digitalizaciji, posebno bilo značajno pitanje sajber bezbednosti i da je na globalnom nivou na osnovu jednog IBM indeksa u 2024. bilo povećanje od čak 15 odsto sajber napada u odnosu na 2023.

"Najveći deo tih napada dolazio baš na područje Evrope na kome smo i mi, a bitno je i da veliki deo tih napada oko 60 procenata dolazi baš na institucije javnog sektora, uključujući i oblast zdravstva. Mislim da je to dovelo do jedne potrebe da se dodatno uloži u jačanje kapaciteta i odbrambenih sposobnosti našeg javnog sektora da se na te napade odgovori", rekao je on.

Vasiljević je istakao i da je važno što je svest o sajber bezbednosti ojačala i što je to važno pitanje prepoznato, pa se očekuje da će u narednom periodu biti još dodatno značajnih ulaganja u toj oblasti.

Prema njegovim rečima, jedna od važnih tendencija globalno, a i kod nas su inovacije i Srbija ima određene napretke u tome koje i međunarodni indeksi prepoznaju, kao na primer globalni indeks inovacija koji je 2024. Srbiju prepoznao da je na 52. mestu, što je skok od jednog mesta u odnosu na prethodnu godinu.

"Možda su još pozitivnije tendencije utvrđene u okviru Evropskog indeksa inovacija, gde je prepoznato da je Srbija jedna od par zemalja koje su najviše napredovale u toj oblasti. Naravno, mi imamo još puno toga da uradimo da stignemo najrazvijenije zemlje", smatra sagovornik Tanjuga.

Vasiljević je na pitanje šta za građane znači uvođenje usluge digitalnog novčanika koja se najavljuje da uskoro stiže u Srbiju, rekao da je to još jedna aktivnost koja treba da olakša svakodnevni život građana.

"Svi smo svedoci da smo vrlo često u prilici da menjamo svoje lične dokumente da li zbog toga što se promeni neki naš lični podatak, prebivalište, prezime ili nam ukradu i ostanemo bez ličnih dokumenata, a to je onda ogroman problem, jer su dosta dugačke procedure da se to sve vrati i da nam izdaju nove podatke", rekao je on.

Kako je naglasio, kada bi smo sve to imali na pametnim telefonima mnogo brže bi se dolazilo do toga da se informacije, kada su potrebne promene, jer bi imali sve na jednom mestu i ne bismo morali da nosimo veći broj te dokumentacije.

"Ono što je najvažnije i za građane i za državu je da mi čak imamo dokaze da su ti podaci, kada se čuvaju u elektronskom novčaniku, bezbedniji i za građane i za državu nego kada su oštampani na određenim fizičkim nosačima", rekao je Vasiljević.

On je rezimirajući 2024. kazao da ona nije bila idealna u smislu reformi koje su sprovedene, ali da to nije iznenađujuće jer je godina za nama bila izborna, a tada se često izgubi čitav niz meseci na pripremu izbora, njihovo održavanje i na formiranje vlade nakon toga.

"Ipak i pored toga imamo neke pozitivne efekte, opet vezane za digitalizaciju, a između ostalog oni se odnose na donošenje zakona o elektronskim otpremnicama i na rad na softverskom rešenju. To je nešto što naravno može dodatno da unapredi lakoću poslovanja u Srbiji i što je svakako u interesu privrednih subjekata, ali je važno i za državu da se obezbedi transparentnost i da se smanji mogućnost za zloupotrebe i za sivu ekonomiju", rekao je Vasiljević.

On je podsetio i da kada je reč o sivoj ekonomiji, prošle godine bila i desetogodišnjica postojanja NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju koju čine predstavnici većeg broja kompanija, a koji je osnovan u tesnoj saradnji sa predstavnicima vlade.

"Jako važne reforme su sprovedene u prethodnih deset godina koje su smanjile sivu ekonomiju i učinile da naši privredni subjekti sada mogu da posluju na jedan način koji je za njih lakši i predvidljiviji, kao i administrativno jednostavniji. Između ostalog to su efekti postojanja ovog saveza i mislim da su sada već postavljene osnove da možemo da očekujemo da neke važne reforme budu usvojene, odnosno da budu realizovane tokom ove godine", rekao je Vasiljević.

Govoreći o očekivanjima za 2025. direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u je istakao da dosta treba da se radi na uspostavljanju jednog digitalnog sistema za plaćanje svih parafiskalnih nameta, preciznije za plaćanje praktično svih taksi, naknada i poreza.

"Taj sistem treba da omogući ne samo jednostavnije plaćanje nego da i građani i država imaju jedan jako jednostavan pregled koliko tih taksi postoje i da možemo da ih uporedimo i vidimo da li su sve one neophodne i da li su njihovi iznosi primerni", kazao je Vasiljević i izrazio očekivanje da će se to u velikoj meri realizovati tokom ove godine.

Dodao je da se NALED zalaže i za druge reforme, a jedna od njih je i sveobuhvatno rešavanje imovinsko-pravnih odnosa jer, kako je naveo, njihove analize pokazuju da u Srbiji ima nepokretnosti vrednih milijarde dolara koje nije moguće prometovati zbog toga što nedostaje

"jedan papir ili je pitanje legalizacije ili nedostajanja nečega za upis u katastar pokretnosti".

"Ako u to uđemo i ako sprovedemo taj proces kako je potrebno, NALED smatra da će za investicije biti otvoren odnosno otključan potencijal od nekoliko milijardi evra", rekao je on.

Vasiljević je zaključio i da dosta može, ali i da treba da se uradi na polju zaštite životne sredine precizirajući da se NALED zalaže i za depozitni sistem za upravljanje otpadom, kao i za to da se naknade od životne sredine koriste kroz jedan zeleni fond koji bi omogućio da se na najefikasniji način finansiraju oni projekti koji mogu da daju veliki doprinos za unapređenje stanja naše životne sredine.