Aleksandra Damnjanović: Cilj izmena Zakona o planiranju i izgradnji je da se zadrži trend rasta u građevini

BEOGRAD - Kriva trenda rasta građevinarstva u Srbiji počela je da se zaravnjuje, a izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji imaju za cilj da se to ne desi i da se nastavi rast, poručeno je danas na poslednjoj u nizu javnih rasprava o nacrtu tog zakona.

Državna sekretarka Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture  Aleksandra Damnjanović rekla je da je cilj izmena i dopuna da se dodatno unapredi što se može i zadrži trend rasta u građevini u Srbiji.

Navela je da je sada aktivno 120.000 gradilišta u Srbiji, a da je rekordna bila 2019. godina po izdatim građevinskim dozvolama i dodala da posledično građevinarstvo direktno vuče rast još 22 privredne grane.

Dodala je da su ciljevi izmene zakona praćenje svetskih trendova u materijalima i načinu rada, otklanjanje kolizionih odredbi sa drugim propisima, stvaranje uslova za zakonitu gradnju, preventivno delovanje na novu bespravnu gradnju, praćenje promena u prostoru  i blagovremeno reagovanje, te dalja decentralizacija uprave.

Istakla je da će promene ovog  sistemskog zakona imati za posledicu promenu i drugih zakona, a da će svi podzakonski akti biti doneti u roku od 60 dana.

To je 11. izmena zakona iz 2019, a Damnjanović je istakla da se predloženim rešenjima na savremeni način uređuje odnos gradnje prema zaštićenim kulturnim i prirodnim dobrima.

Te izmene podrazumevaju i ukidanje konverzije građevinskog zemljišta, kao i zakona o linijskoj infrastrukturi.

Istakla je da ukidanje konverzije neće obuhvatiti zemljoradničke i stambene zudruge, društvena preduzeća, sportska društva i udruženja kao i sve ono što se odnosi na sporazume o sukcesiji.

Dodala je da konverzija neće biti ukidana ni na zemljištu koje je planski predviđeno za uređenje javne namene ili objekte javne namene.

Ocenila je da se u dosadašnjoj praksi plaćanja konverzije dosta lutalo te da je od početka ostvareno tri milijarde dinara. 

Najavila je da izmene i dopune zakona unose brojne promene u više oblasti regulisanih ovim sistemskim propisom. 

Ocenila je da na savremen način uređuje oblast prostornog planiranja i urbanizma koja je bila zapostavljena decenijama, i kao značajnu promenu najavila je uvođenje e-prostora.

Naglasila je da se izmenama uvode novi elementi Zelene gradnje, kao i odredbe po Zelenoj agendi, te da se nastoji da se kroz normiranja promeni svest ljudi. 

Dodala je da se povećava odgovornost svih učesnika kako bi bespravne gradnje bilo manje kroz pooštravanje kazni za privredne prestupe i prekršaje. 

Istakla je da se država vraća Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam koja će biti osnovana kako bi se sveobuhvatno i stručno bavila relevatnim pitanjima. 

To formiranje ocenila je istovremeno i kao decentralizaciju jer se prenose neke nadležnosti sa ministarstva. 

Radi koordiranja svi relevantnih činilaca uvodi se i funkcija glavnog državnog urbaniste koji već postoji na nivou lokalnih samouprava. 

Ocenila je da će pojačana zaštita prirodnih i kulturnih dobara biti vrlo konkretno uređena.

Izmene donose i promene za lokalne samouprave koje će najmanje 70 posto svojih teritorija morati da imaju pokriveno planskom dokumentacijom. 

Damnjanović je istakla da će i u Srbiji za početak velika gradilišta biti praćena elektronski u realnom vremenu, kao i da će se građevinski dnevnik voditi elektronski. 

Pred prepunom salom PKS ona je ukazala na promene i kod drugih nadležnosti, istakla promene kod pravila građenja, a navela je i da će po novom rešenju informacija o lokaciji moći da izdaju i javni beležnici kao i specijalizovane firme. 

Poslednja javna rasprava pred ponoćno isticanje roka za elektronsko podnošenje primedbi za koju je vladalo veliko interesovanje bila je prilika da Sekretar Udruženja građevinske industrije PKS Ivana Vulović oceni da su mnoge dosadašnje inicijative privrede uključene u nacrt promena Zakona o planiranju i izgradnji.