Svetska ekonomija u 2024: Mlak rast, sjajna era za zlato i bitkoin, čekanje na Trampa

BEOGRAD - Svetsku privredu je u 2024. godini obeležio spor globalni ekonomski rast uz sve veće geopoličke podele, izuzetan skok vrednosti zlata i bitkoina praćen padom cena nafte, kao i pobeda Donalda Trampa na izborima u Sjedinjenim Američkim Državama koja bi mogla da dovede do povratka ere protekcionizma i trgovinskog rata sa Kinom.

Međunarodni monetarni fond (MMF) u svojoj aktuelnoj prognozi očekuje da će globalni ekonomski rast usporiti sa 3,3 odsto u 2023. na po 3,2 odsto u 2024. i 2025. godini.

Za pet godina, globalni rast bi trebalo da iznosi 3,1 odsto, što prema tvrdnjama MMF predstavlja osrednji učinak u poređenju sa prosekom pre pandemije virusa korona.

Privredni rast razvijenih ekonomija će ubrzati sa 1,7 odsto u 2023. na po 1,8 odsto u 2024. i 2025. godini, istakla je vašingtonska organizacija.

Globalnu ekonomiju i dalje ugrožava fragmentacija i nastavak podela na suprotstavljene blokove, a na opasnost ovog trenda su nekoliko puta upozoravali direktorka Međunardnog monetarnog fonda Kristalina Georgieva i šef Svetske banke Adžaj Banga.

Rat u Ukrajini je ušao u treću godinu i nadalje je značajno uticao na tokove svetske ekonomije, ali nakon izbora Donalda Trampa za predsednika Sjedinjenih Američkih Država se povećava verovatnoća postizanja dogovora koji bi doveo do obustave sukoba.

Sankcije zapadnih zemalja protiv Rusije su se pojačale i Moskva je bila prinuđena da se bori sa padom državnih prihoda od nafte i gasa koji je tokom godine uzdrmao kurs rublje.

Centralna Banka Rusije (BR) je reagovala podizanjem referentne kamatne stope na 21 odsto, a ruska privreda je za sada uspela da se delimično prilagodi uslovima sankcija uprkos relativno visokoj inflaciji.

Evropska centralna banka je u junu započela ciklus smanjenja kamata, tako da je kamatna stopa na depozite sa četiri odsto postepeno smanjivana za po 25 baznih poena da bi u decembru nakon četiri smanjenja pala na tri odsto.

Kamatna stopa na glavne operacije refinasiranja u evrozoni na kraju 2024. iznosi 3,15 odsto, a kamata na graničnu kreditnu liniju 3,4 odsto.

Inflacija u evrozoni je postepeno pala sa januarskih 2,8 odsto na 1,7 odsto u septembru, ali je nakon toga počela da ponovo raste da bi u novembru iznosila 2,2 odsto.

Evropska centralna banka očekuje privredni rast evrozone u 2024. za 0,7 odsto i ubrzanje na 1,1 odsto u 2025. i na 1,4 odsto u 2026.

Nemačka i Francuska, dve najveće privrede evrozone, nisu uspele da pokrenu evropsku ekonomiju, pre svega zbog problema u sektoru proizvodnje i političke nestabilnosti.

Bundesbanka je u svojoj decembarskoj prognozi saopštila da će privredni rast Nemačke u ovoj godini ponovo biti negativan i iznositi minus 0,2 odsto.

Prema aktuelnoj prognozi, nemačka privreda će naredne godine porasti za skromnih 0,2 odsto i blago ubrzati na 0,8 odsto u 2026. i na 0,9 odsto u 2027.

Nemačka ekonomija se ne bori samo sa upornim ekonomskim preprekama, već i sa strukturnim problemima, saopštio je tom prilikom predsednik Bundesbanke Joahim Nagel.

Kako se navodi, nemačka industrija je izvozno orijentisana i pod pritiskom da se prilagodi promenama kao što su veće cene energenata, prelazak na karbonski neutralnu ekonomiju ili starenje populacije.

Pored toga, nemačke kompanije se sve više suočavaju sa protekcionističkim tendencijama i rastućom konkurencijom iz zemalja u razvoju na globalnim tržištima, a Kina je zauzela značajan tržišni udeo u sektorima kao što su automobilska i hemijska industrija, kao i mašinstvo, koji su posebno važni za nemačku industriju.

Francuska je imala godinu ispunjenu političkim nesigurnostima, pošto je predsednik Emanuel Makron neočekivano raspisao prevremene parlametarne izbore za kraj juna i početak da bi rešio krizu u zemlji, ali je umesto toga produbio.

Pobednički Novi narodni front (NPF) nije od Makrona dobio poverenje za sastavljanje vlade, a nova francuska vlada koje je obećala drastične rezove u budžetu da bi smanjila deficit, pala je nakon samo tri meseca.

Američka centralna banka FED je u septembru prvi put nakon 14 meseci smanjila referentnu kamatnu stopu i to za značajnih 50 baznih poena, da bi nastavila ciklus snižavanja u novembru i decembru, kada su kamate smanjene za po 25 baznih poena i sada se kreću u rasponu od 4,25 do 4,5 odsto.

Kina koja je dugo godina glavni motor svetske ekonomije je zabeležila jednu od manje uspešnih godina zbog slabijeg rasta domaće tražnje i krize u sektoru nekretnina, ali Međunarodni monetarni fond (MMF) smatra da će kineska privreda u 2024. godini zabeležiti rast od 4,8 odsto.

Indija će prema mišljenju MMF ove godine zabeležiti izuzetan ekonomski rast od sedam odsto i nastaviti sličnim tempom i u narednom periodu.

Cene zlata su u oktobru porasle na novi istorijski maksimum od 2.790,07 dolara pošto su investitori i centralne banke mnogih zemalja tražile sigurno utočište za kapital u vremenima ekonomskih i političkih previranja.

Vrednost zlata je pala tek u novembru nakon pobede Donalda Trampa na izborima u Sjedinjenim Američkim Državama i snažnog rasta dolara.

Mere koje najavljuju Tramp mogu da povećaju inflaciju, ali i da uspore tempo smanjenja kamatnih stopa, što bi zlato učinilo manje privlačnim za ulaganje.

Ekonomisti uglavnom veruju u negativnu korelaciju cena zlata i kretanja kamatnih stopa, odnosno da cene zlata rastu kada su kamatne niže i obrnuto.

Protekla godina se može nazvati godinom bitkoina. Početkom 2024, najveće investicione banke su dobile pravo da kreiraju fondove za trgovinu na berzi (ETF) sa bitkoinom kao osnovnom valutom. U martu je vrednost bitkoina, podstaknuta ovim dešavanjima, porasla na više od 70.000 dolara.

Novi snažan impuls rasta je usledio nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama. Vest o trijumfu Trampa, koji se u kampanji predstavljao kao veliki pristalica industrije kripto valuta, podigla je vrednost bitkoina najpre na 90.000 dolara, a kasnije i na novi istorijski maksimum od 108.135 dolara.

Analitičari uglavnom očekuju da će politika novoizabranog predsednika SAD dovesti do daljeg rasta vrednosti bitkoina u 2025.

U protekloj godini je zabeležen globalni pad cena energenata i sirovina, kao i cena poljoprivrednih proizvoda.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) je u svom decembarskom mesečnom izveštaju saopštila da će ponuda nafte na svetskom tržištu u 2025. premašiti potražnju za 1,4 miliona barela dnevno (bpd) ako naftni kartel OPEK poveća proizvodnju od aprila.

Kako se navodi, suficit na tržištu će nastati u 2025. čak i u slučaju da zemlje kartela OPEK nastave sa dobrovoljnim ograničenjima proizvodnje nafte i on će iznositi 950.000 barela dnevno, prenosi Rojters.

Suficit na tržištu će pre svega biti posledica slabije potražnje za naftom u Kini i postepenog prelaska na tehnologije koje su ekološki prihvatljivije u odnosu na fosilna goriva, što takođe uzrokuje i stagnaciju ili čak pad cena ovog energenta.

Klimatski samit COP29 je održan od 11. do 22. novembra u azerbejdžanskoj prestonici Bakuu, a na ovom okupljanju je usvojen plan finansiranja po kome razvijene zemlje treba da izdvoje 300 milijardi dolara godišnje do 2035. za borbu protiv klimatskih promena i pomoć zemljama u razvoju koje su najviše pogođene ovim promenama.

Zemlje u razvoju su navele da je takav cilj nedovoljan i zahtevale najmanje 500 milijardi dolara godišnje, a krittičari su upozorili da u završnom dogovoru ne postoji mehananizam obaveznog doprinosa Kine i drugih ekonomija u usponu.

U konačnom tekstu navedeno je da će finansiranje za klimu dolaziti i iz javnih i iz privatnih izvora i ohrabruje dobrovoljne priloge zemalja u razvoju, uključujući Kinu i zemlje Bliskog istoka.

Multilateralne razvojne banke, uključujući Svetsku banku i Evropsku investicionu banku, obećale su da će povećati kreditiranje u vezi sa klimom na 120 milijardi dolara godišnje za zemlje sa niskim i srednjim prihodima, dok je Azijska razvojna banka najavila 7,2 milijarde dolara dodatnih ulaganja i program adaptacije vredan 3,5 milijardi dolara.

Udeo električnih vozila (EV) na svetskim drumovima raste znatno sporijim tempom nego što su očekivali proizvođači.

Najveći proizvođači EV poput Tesle su bili prinuđeni da nekoliko puta smanje cene svojih proizvoda da bi zanteresovali kupce u žestokoj konkurenciji, ali ove stimulacije nisu dodale željeni rezultat.

Cena litijuma je pala za skoro 20 odsto od početka 2024. godine godine i još nema naznaka da će se ova situacija uskoro preokrenuti.

Razvoj veštačke inteligencije (AI) je postao jedan od ključnih trendova 2024. godine, a neki autori ističu da nova tehnologija pretvara naučnu fantastiku u naučnu činjenicu.

Kalifornijska kompanija Open AI je u februaru predstavila novi i potencijalno revolucionarni alat Sora koji pretvara tekst u video-snimke, a u decembru je omogućila korisnicima da mu pristupe i kreiraju sopstvene snimke.

"Sora je u stanju da generiše složene scene sa više likova, specifičnim tipovima pokreta i tačnim detaljima subjekta i pozadine. Model razume ne samo šta je korisnik tražio, već i shvata i kako stvari postoje u fizičkom svetu", navodi se na veb stranici Open AI.

Princip je sasvim jednostavan za korisnike, koji samo treba da napišu "scenario" (takozvani prompt) i pusti Soru da radi, tako da tehnologija može i da zameni neke manje kvalitetne animatore, ali i da pomogne prilikom snimanja filma.

Lista nedavnih dostignuća AI je impresivna, kao i njihove praktične primene. Veštačka inteligencija se koristi za analizu genetskih stanja, poboljšanje zdravstvene zaštite, stvaranje efikasnosti proizvodnje i još mnogo toga.

Komitet za Nobelovu nagradu je prepoznao značaj veštačke inteligencije kada je dodelio Nobelovu nagradu za fiziku Džonu Hopfildu i Džefriju Hintonu "za temeljna otkrića i pronalaske koji omogućavaju mašinsko učenje pomoću veštačkih neuronskih mreža".

Nema sumnje da veštačka inteligencija predstavlja ogroman potencijal za čovečanstvo i da će razvoj ove tehnologije ubrzo uticati na živote sve većeg broja ljudi na planeti.

Ova tehnologija zahteva veliku količinu energije, što je dodatno podstaklo interesovanje kompanija za nuklearnim elektranama.