Preduzetnici na Kopaonik biznis forumu: Sopstveni posao daje slobodu koja nema cenu

KOPAONIK - Sloboda koju daje rad u sopstvenom biznisu je jedna od najvećih prednosti rada za sebe, istakli su danas na specijalnom događaju „NLB ESG heroji“ na Kopaonik biznis forumu preduzetnici koji su se upustili u vode privatnog biznisa.

Među njima je kao moderator i učesnik o svom iskustvu osnivanja i rada Teatra na Brdu pričao i glumac Andrija Milošević, koji nije krio da kada je ušao u ovaj posao nije znao ni šta je faktura i da mu je trebalo pola godine da savlada sistem fakture.

 

''Mislio sam da će mi u tom poslu samo rasti ruže ali morao sam da zapošljavam ljude raznih profesija da bi posao radio kako treba. Suočio sam se sa izazovom kako za posao uzeti odgovornog čoveka od poverenja“, ispričao je Milošević.

Svoje iskustvo pretočio je u rečenicu da je održivost posla moguća ako se uloži ogroman napor, ljubav, san, volja i velike radne navike.

Da je sloboda jedna od najvećih blagodeti sopstvenog posla potvrdila je i osnivačica i direktorka EcoPark Beograda Bojana Ristić, koja na imanju podno Avale ima organsku proizvodnju.

''Rad jeste mukotrpan ali sam ponosna na sebe i svoju porodicu zbog tog posla'', rekla je ona i u šali istakla da joj je veoma važno što je došla do toga da konačno može decu da dovede na posao.

Bojana je živela u Kanadi, a kada se vratila u Srbiju krenula je da se bavi organskom proizvodnjom, a da se odluči baš za ovo presudno je uticala svest o tome da jedemo nezdravu hranu.

Posao Ristića se razvijao, vremenom su otvorili ugostiteljski lokal gde su gostima služili hranu sa svog imanja a kada su počeli da prave i organsku zimnicu zatrebala im je aparatura, pa su učestvovali na Organik programu NLB Komercijalne banke.

Zanimljivo je i preduzetničko iskustvo suosnivača i generalnog direktora Smart Watering Solutions Lazara Jovanovića koji je još kao student u Novom Sadu zasadio lešnike u rodnom Malom Zvorniku i budući da je bio daleko od svojih lešnika osmislio sistem daljinskog navodnjavanja.

''To sam osmislio zajedno sa cimerom i jedva smo ubedili neke ljude da nam uplate avans za proizvodnju, a tri godine kasnije imamo uređaj koji se postavi u polje, radi po sistemu kap po kap i smanjuje potrošnju vode“, ispričao je Jovanović.

Publici se na ovom panelu obratio i naučni savetnik Univerziteta u Beogradu - Institut za multidisciplinarna istraživanja Ivan Spasojević jedan od izumitelja tečnog drveta koje pomaže u borbi protiv klimatskih promena.

Objasnio je da je njegova i želja tima sa kojim je radio bila da nađu zamenu za drvo tamo gde nije moguće ozelenjavanje i da je ovaj sistem koji radi kao vodeni filter pre godinu i po dana postavljen kod „Politike“ u Beogradu.

''NLB Komercijalna banka nas sada podržava da se ovaj sistem postavi i u Užicu a pregovaramo i sa još nekim beogradskim opštinama o postavljanju sistema na njihovim teritorijama“, ispričao je Spasojević i dodao da izumitelji sada traže partnere za njegovu komercijalizaciju.