KBF: Zelena agenda više nije pitanje izbora već regulative - imaće presudan uticaj

KOPAONIK - Srbija bi trebalo da ulaže od četiri do pet milijardi evra svake godine do 2050, kako bi se uskladila sa Agendom za ukidanje emisija ugljendioksida, rečeno je danas na Kopaonik biznis forumu na panelu "ESG (kriterijumi u oblasti zaštite životne sredine, socijalne politike i korporativnog upravljanja): Reputacione mogućnosti, zahtevi investitora ili pravna regulative".

"Procena je da bi se postigla Agenda do 2030. odnosno krajnja do 2050. godine za potopuno ukidanje emisija ugljendioksida u atmosferu, neophodno je uložiti 275 triliona dolara. To znači da svake godine svaka država u svetu treba da investira osam do devet odsto svog BDP-a da bi se ta agenda ostvarila", rekao je zamenik predsednika Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke Dejan Janjatović.

Kaže da to znači da bi u Srbiji trebalo od četiri do pet milijardi evra svake godine da se investira do 2050, kako bi se usmerila u pravcu održivosti i proizvodnje iz obnovljivih izvora energije.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je rekao da će tema ESG kriterijuma uticati na srpsku ekonomiju, naš uspeh ili neuspeh, više od bilo koje druge teme.

"Više će uticati i od politike ili bilo čega drugog, samo što još nismo svesni toga. Moramo da vidimo šta su sve posledice klimatskih promena. Imamo sve više ratova na globalnom nivou, socijalnih nemira, migracionih talasa koji su izazvani klimatskim promenama i rizika opasnih za svetsku ekonomiju i već sada oblikuju uslove u kojima živimo", naveo je Čadež.

Istakao je da sada počinje da bude jasno da je Evropa izašla iz onoga da bi bilo lepo da se poštuju ESG kriterijumi, već da je to nešto što mora da uradi i da to postaje identitet evropske ekonomske politike.

"To će imati najveći uticaj na ono što će se dešavati u budućnosti. Više nije samo pitanje hoćemo li nešto da uradimoi već ulazimo u okvir regulative, gde to moramo da radimo", istakao je Čadež i dodao da je otvoreno pitanje kako će se to finansirati.

Kako kaže, to će povući i važne političke odluke.

Čadež je rekao da će EU od novembra dodatno pooštriti regulativu koja se odnosi na dobavljače, kada je reč o poštovanju ekoloških standarda.

Kazao je i da banke neće više da finansiraju ono što zagađuje životnu sredinu.

"Jednostavno, više nije pitanje da li hoćete to da radite ili ne, već da li ćete opstati ili ne", rekao je Čadež.

Direktor Microsoft Srbija Milan Gospić je naveo da je ESG relativno nova tema u Srbiji, ali da svakako prelazi iz nečega što je - bilo bi lepo da to poštujemo, u jasan set normi šta mora da se uradi, jer bez toga nećete biti konkurentni i nećete moći da plasirate proizvode na tržište.

"Više nije reč o karbonskom otisku jedne firme i njegovog dobavljača. već celog lanca snabdevanja", naveo je Gospić.