Svetska banka: Rast BDP u Srbiji ove godine 2,3 odsto

BEOGRAD - Svetska banka (SB) očekuje da će rast BDP u Srbiji ove godine iznositi 2,3 odsto, a naredne dve godine tri do četiri procenta godišnje, rečeno je danas na predstavljanju Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan (ZB) Svetske banke.

Direktor Kancelarije SB u Srbiji Nikola Pontara rekao je da se očekuje da će u regionu ZB rast BDP ove godine iznositi 2,6 odsto.

Tome će, navodi se u najnovijem izveštaju "Testiranje otpornosti", prvenstveno doprineti privatna potrošnja, izvoz i u pojedinim zemljama, javna ulaganja.

Ocenjeno je da je region Zapadnog Balkana pokazao izuzetnu otpornost uprkos značajnoj ekonomskoj turbulenciji.

Takođe, rečeno je da je lane u Srbiji ostvarena rekordna stopa zaposlenosti od 53,3 odsto, a da je krajem 2022. nezaposlenost u regionu ZB iznosila 13,2 odsto, što je nisko, ali i dalje predstavlja veliki procenat i bez posla je bilo oko 900.000 ljudi.

Ekonomista Milan Lakićević je istakao da je tržište rada u Srbiji lane bilo otporno, da je otvoreno 65.000 novih radnih mesta, a da je nezaposlenost bila rekordno niska i iznosila 9,4 odsto.

"U 2023. godini nastavljen je trend otvaranja slobodnih radnih mesta ali je on nešto usporeniji", rekao je on.

Prema njegovim rečima inflacija je prošle godine bila najveća u prethodnih 15 godina, čemu su najviše doprinele cene hrane i energenata ali da sada postoje znaci da infacija usporava.

Lakićević je istakao da je lane ostvaren i deficit tekučeg računa od 6,9 odsto, što je manje nego što se očekivalo, a da podaci za prva dva meseca pokazuju da je ostvaren suficit tekućeg računa.

Naveo je da se i ove godine može očekivati sličan nivo stranih direktnih investicija kao i prošle godine a da je lane najviše ovih investicija stiglo iz Evropske unije.

Vodeći ekonomista za Zapadni Balkan, Ričard Rekord,  istakao je da su cene hrane i energenata najviše doprinele inflaciji, da se ona sada smiruje i da se zateže monetarna politika.

Prema njegovim rečima, lane su se na Zapadnom Balkanu smanjivali fiskalni deficiti u proseku na oko tri odsto,  a ove godine se očekuje njihovo smanjenje na 2,7 procenata.

Odgovarajući na novinarsko pitanje da li će događanja sa bankama u SAD uticati na Srbiju, Rekord je rekao da to ne bi trebalo očekivati, jer ni do sada nije bilo odliva depozita iz banaka, ali da bi države ipak trebalo da budu oprezne.

"Nije došlo do zaraze, nenaplativih kredita u Srbiji je malo, kreditna aktivnsot jeste usporena  ali mislim da su amortizeri dovoljno jaki da izdrže bilo kakve šokove", rekao je on.