Održana konferencija o biometrijskim podacima i video nadzoru javnih prostora u PKS

BEOGRAD - Konferencija o biometrijskim podacima i video nadzoru javnih prostora okupila je danas u Privrednoj komori Srbije domaće stručnjake i eksperte u ovoj oblasti i iz država članica EU, kako bi bolje sagledali korišćenje CCTV kamera i primenu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović rekao je da je konferencija organizovana u nameri da se pomogne donosiocima politika i donosiocima zakona, a da sve bude u duhu zaštite ljudskih prava, pre svega zaštite privatnosti i zaštite podataka o ličnosti koje štiti poverenik.

Prema njegovim rečima, konferencija se tiče i modernog video nadzora na javnim prostorima, koji imaju mogućnost prepoznavanja lika i biometrijske provere u cilju identifikacije lica.

"Ova tema je sve značajnija sa napretkom digitalizacije, razvojem veštačke inteligencije i obradom biometrijskih podataka građana", istakao je Marinović.

Ukazao je da u Srbiji to još nije rešeno Zakonom o zaštiti ličnih podataka i dodao da se takve ideje spominju i da su bile u dva nacrta zakona o policiji.

"Želimo da na konferenciji damo doprinos opštoj priči i pogledu na tu temu onih država EU koje su ili uvele ovaj sistem ili o tome razmišljaju", objasnio je on.

Istakao je da je konferencija organizovana u sklopu projekta koji Srbija spovodi sa delegacijom EU u Srbiji i nemačkim GIZ-om.

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad istakla je da video nadzor i njegova upotreba predstavljaju bitnu temu u sferi javnog sektora, dodajući da se u Nemačkoj i dalje diskutuje o toj temi.

"To su dve kontradiktorne stvari. Građani žele, sa jedne strane, da budu zaštićeni, da se osećaju bezbedno, dok sa druge strane žele da njihovi podaci budu zaštićeni kako bi se sprečila zloupotreba", objasnila je Konrad.

Ona je ukazala da je važno da se nađe balans između te dve vrlo važne teme.

Zamenica šefa Delegacije EU Plamena Halčeva istakla je da ovaj projekat obezbeđuje ekspertizu kompetentnim i nadležnim organima javne vlasti u sprovođenju planiranih aktivnosti za zaštitu ličnih podataka u okviru akcionog plana za poglavlje 23.

Kako je objasnila, predviđeno je povećanje kapaciteta, razvoj pravnih rešenja u skladu sa tekovinama EU, kao i podrška u podizanju svesti građana kada je reč o pravilima i obavezama u vezi sa zaštitom ličnih podataka.

Halčeva je ocenila da je od prioritetne važnosti da dođe do izmena i dopuna Zakona o zaštiti ličnih podataka, kako bi bio usklađen sa novom strategijom EU.

Halčeva je istakla da je posebno potrebno da se imenuju službenici za zaštitu ličnih podataka.