Afrička kuga potvrđena kod 738 domaćih svinja, isplaćeno 22 miliona dinara

BEOGRAD – Tokom ove godine u Srbiji je bolest afrička kuga svinja potvrđena kod 738 domaćih svinja, od čega je 315 uginulih svinja, izjavio je danas direktor Uprave za veterinu Miloš Petrović i dodao da je izvršena eutanazija 3.303 svinje.

On je na sednici Odbora za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Skupštine Srbije naveo da je bolest dijagnostikovana i kod 243 divlje svinje, sa kojih se zaraza i prenosi na domaće životinje.

Prema njegovim rečima, za vlasnike uginulih i eutanaziranih domaćih svinja predviđena je puna finansijska nadoknada po hitnom postupku i iz republičkog budžeta je do sada za tu svrhu isplaćeno 22,7 miliona dinara.

Petrović je apelovao na vlasnike svinja da ih zatvore i spreče njihov kontakt sa divljim životinjama, da izbegavaju držanje svinja na pašnjacima, da vode računa o ishrani i ne dođu u situaciju da svojim životinjama daju kontaminiranu hranu i tako unesu bolest na farmu, te da obavezno svaku promenu zdravstvenog stanja životinje prijave nadležnom veterinaru koji će izaći na teren, uzeti uzorak i dijagnostički ga ispitati.

"Iako postoje teškoće u sprečavanju samog širenja virusa, jer je reč o veoma otpornom virusu koji ostaje veoma dugo aktivan u spoljašnjoj sredini, mi koristimo sve resurse i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Uprava za veterinu svakodnevno sporovode aktivan nadzor nad gazdinstvima koja imaju svinje", rekao je Petrović.

"Trenutno se osim aktivnog i pasivnog nadzora kod domaćih i divljnih svinja sprovodi i monitoring na afričku i klasičnu kugu svinja kod divljih svinja na celoj teritoriji Srbije, osim područja koje je proglašeno zaraženim“, rekao je Petrović i naveo da su veterinari do danas obavili 279.206 aktivnih nadzora na teritoriji Srbije.

Istakao je da je kada je reč o ovoj bolesti, situacija u Evropi i našem okruženju veoma složena i naveo da je ove godine bolest dijagnostikovana kod velikog broja svinja u Rumuniji, Mađarskoj, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, zatim Nemačkoj, Poljskoj, Slovačkoj, što utiče i na situaciju u Srbiji.

Prema njegovim rečima, jedan od razloga za širenje bolesti su i ratna dešavanja u Ukrajini, odnosno životinje se više kreću, veći je broj kontakata i zato je više obolelih životinja u Rumuniji, Mađarskoj, Poljskoj.

Istakao je da veterinari u Srbiji tokom svojih redovnih aktivnosti rade na edukaciji vlasnika i držaoca životinja kako bi se poboljašle biosigurnosne mere.

Kada se bolest jednom prenese sa divljih na domaće svinje, ona se na gazdinstvima brzo širi najviše zbog loših biosigirnosnih mera.

„Zato smo u decembru prošle godine radili popunjavanje biosigurnosnih upitnika, popunjeno je 91.470 upitnika na isto toliko gazdinatsva i utvrđeno da je 87.504 gazdinstva odnosno njih 95,66 odsto sa velikim rizikom", precizirao je direktor Uprave za veterinu.

Kada je reč o kapacitetima farmi Petrović je izneo podatke da 78.058 gazdinstava ima do 10 svinja, od 11 do 50 svinja ima 16.562 gazdinstava, od 51 do 100 - 1.518, od 101 do 500-1.094 gazdinstva i sa više od 500 svinja 256 gazdinstava.

Poslanici su u raspravi podržali izveštaj Uprave za veterinu, kao i aktivnosti koje preduzimaju veterinarske službe i ukazali na neophodnost vođenja računa o zdravlju životinja, jer kako su istakli to, naročito kroz proces ishrane, utiče i na zdravlje ljudi.

Predsednik Odbora za poljoprivredu Marijan Rističević je ukazao da Srbija ima malo životinja i da ne možemo sebi dopustiti da ih gubimo i naveo da bi bilo dobro da se pri Vladi Srbije formira akcioni krizni štab koji bi pratio stanje i predlagao mere kako bi se bolesti sprečavale i što brže reagovalo u situacijama kada se one pojave.

Odbor je podržao i Predloga zakona o potvrđivanju Sektorskog sporazuma između Vlade Srbije i Evropske komisije o mehanizmima primene finansijske pomoći Evropske unije Srbiji u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć u oblasti podrške programa ruralnog razvoja, IPARD 3, koji je podnela Vlada Srbije.