Đedović: Finalni Nacrt energetskog i klimatskog plana Srbije do 2030. biće gotov u septembru

BEOGRAD - Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je danas da je energetska tranzicija važna za našu zemlju i ceo region i najavila da će finalni Nacrt energetskog i klimatskog plana Srbije do 2030. biti gotov u septembru i biti predložen za usvajanje na jesen.

Istakla je da će Predlog Uredbe o utvrđivanju Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Srbije za period do 2030. sa projekcijama do 2050. godine biti na javnoj raspravi do 27. jula.

"Strategija i integrisani nacionalni energetski-klimatski plan će biti osnov nove energetske politike Srbije, i ključni instrumenat za upravljanjem razvojen našeg energetskog sektora", rekla je ministarka na javnoj raspravi u Privrednoj komori Srbije.

Đedović je istakla da u izradi nacionalnog plana za energiju i klimu moramo svi da budemo aktivni učesnici, te da u njemu pored javnog sektora moraju da učestvuju i privreda i građani.

"Integrisani energetski i klimatski plan naša je obaveza koja proizilazi iz zakona o energetici, ali i naših međunarodnih obaveza. Taj put je neophodan za nas kako bismo postavili ciljeve koji se tiču energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i smanjenja emisije štetnih gasova. Ovim planom, koji je fokusiran na 2030. godinu, želimo da pokažemo pravac razvoja našeg energetskog sektora koji je usaglašavan sa Ministarstvom zaštite životne sredine, kao i sa javnim preduzećima u energetskom sektoru", rekla je Đedović.

Ministarka je pozvala sve relevantne aktere da uzmu učešće u javnoj raspravi kako bi na kraju imali što kvaliteniji plan. 

Istakla je da je plan stavljen na javni uvid pre par nedelja, te da danas žele da ga predstave i pojasne kako bi dobili relevantne komentare u vezi sa njim.

Navela je da ciljevi plana obuhvataju povećanje učešća obnovljivih izvora energije u proizvodnji enektrične energije na 45 odsto.

"Na taj način će, pored uglja, obnovljivi izvori energije postati skoro ravnopravni izvor energije, kao i učešće obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji od 33,6 odsto", istakla je ministarka.

Naglasila je da sve mere koje su predviđene planom treba da rezultiraju smanjenjem emisija štetnih gasova sa efektom staklene bašte za 40,4 odsto u odnosu na 1990. godinu.

Takođe, rekla je da će dokument dati jasan pregled i plan "kako ćemo do 2030. godine postići ove ciljeve".

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je istakao da je ova tema jedna od najvažnijih, te da od nje zavisi budući život naših kompanija, pitanje naše konkurentnosti, kao i da li ćemo moći da plasiramo našu robu proizvedenu na tražištima koja su zahtevna po pitanju energetika i obnovljivi izvori energije.

Kako je rekao, ovakav plan i ovakva strategija su od presudnog značaja za sve naše kompanije.

"Ministarka je imala sluha da sasluša privatni sektor. Do sada nismo imali ovako dobru saradnju sa Ministarstvom energetike, a to je zaista važno za građane i privredu Srbije", istakao je on.

Čadež je kao važan segment razvoja domaće energetike i energetske nezavisnosti Zapadnog Balkana istakao značaj rudnih bogatstava Srbije i regiona koje, ističe, na održiv način možemo iskoristiti i ponuditi evropskoj industriji.

Istakao je da je došlo do velikih promena u evropskoj industriji.

"Evropske industrije koje su bile zavisne od povoljnog gasa pokazale su se kao neodržive, a takođe i retkih metala koji su nužni kako bi bili nezavisni kao kontinent", rekao je Čadež.

Kako je istakao, danas je PKS uspela da okupi najširi front zainteresovanih za energetiku i zelenu tranziciju.

"Pored dijaloga, obezbeđivanje investicije su nešto što je pred nama. Presudno je da što pre i na nabolji mogući način budemo integrisani u evropski sistem investicija i sistem EU. Ono što će odlučivati su visoke tehnologije i inovacije, a mi imamo šta da ponudimo na tom planu", rekao je Čadež.

Ekspertski tim je predstavio Predlog uredbe o utvrđivanju Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Srbije, kao i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Predloga uredbe na životnu sredinu. 

U današnjoj raspravi učestvuje oko 150 predstavnika najvećih energetskih kompanija u Srbiji, NIS-a, EPS-a, EMS-a, resornih ministarstava, banaka, Univerziteta u Beogradu, ambasada, nevladinih organizacija, eksperata strukovnih asocijacija i međunarodnih institucija.