Profesor Dušan Marković: Pored proširenja BRIKS-a, važno je pitanje "dubine" saradnje članica

BEOGRAD - Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dušan Marković ocenio je danas da na Samitu organizacije BRIKS, koju čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika, može da dođe do odluke o proširenju, ali da se postavlja i pitanje "dubine" saradnje članica.

"Za razliku od G7 gde imamo ekonomsko, političko slaganje, odnosno sistem vrednosti koji stoji iza toga, kod ovih zemalja imamo velike razlike. Saradnja između pojedinih zemalja jeste intenzivna, kao između Rusije i Kine, gde se očekuje da razmena dostigne 200 milijardi dolara, ali sa druge strane imamo realtivno slabu saradnju između Rusije i Brazila i Južnoafričke Republike. Dakle, pitanje je kako produbiti veze, integrisati ekonomije u većem stepenu", rekao je Marković za Tanjug.

 

Nije od značaja samo broj zemalja koje će pristupiti BRIKS, dodaje, već i to koje su sve zemlje iskazale interesovanje, jer su među njima i zemlje koje su veliki oponenti američke ekonomske i uopšte politike u svetu, kao i zemlje koje žele da zadrže neutralni status.

"Iran i Belorusija, kao najbliži saveznik Rusije, ali i zemlje koje možemo smatrati uslovno rečeno saveznicima SAD, kao što su Saudijska Arabija, Egipat ili neke zemlje koje nastoje da zadrže neutralnu poziciju. Indonezija na primer koja ima veliki značaj iz više razloga, jer je reč o zemlji koja je po veličini svoje ekonomije i kvalitetu kupovne snage uporediva sa jednom Francuskom i vrlo blizu Nemačkoj", istakao je Marković.

Druga važna tema samita je kako intenzivirati saradnju u okviru BRIKS banke, rekao je Marković i dodao da je reč o povećanju broja potencijalnih akcionara u odnosu na zemlje koje već tu jesu, i sa druge strane, pitanje finansijskih transakcija, odnosno na neki način odvajanje od dominantne uloge američkog dolara u finansijskom sistemu.

 

"Za 10 godina postojanja BRIKS banke, ona je zapravo odobrila kredite u vrednosti od 33 milijarde američkih dolara što je samo trećina koliko odobri Svetska banka na godišnjem nivou. Svetska banka ima prednost kao što su tradicija i infrastruktura. To, ipak, ne znači da BRIKS to neće postići, ali ne treba očekivati da će u kratkom roku biti alternativa Svetskoj banci", ocenio je Marković.

Kako kaže, među zemljama postoje različita očekivanja po ovom pitanju i neke zemlje zaista nastoje da u međusobnoj trgovini odnosno razmeni potisnu dolar u korist lokalnih valuta.

"Ono što smo mogli da čujemo u prethodnom periodu je da su glavni zagovornici ove ideje, logično, Rusija zbog sankcija i Kina koja želi da svoju valutu učini više međunarodno priznatom i korišćenom, i da se nametne kao rezervna valuta i valuta u međunarodnim sankcijama. Tu se sad pojavljuje i Brazil, gde njhihova levičarska vlada insistira na tome da se američki dolar potisne u međusobnoj trgovini", rekao je Marković.

Što se tiče napuštanja dolara u trgovini među zemljama BRIKS, Marković je ocenio da to nije moguće u kratkom roku, već da je moguće da će to biti zauzimanje nekog stava da se veći broj transkacija ili držanja deviznih rezervi vrši u nekim drugim valutama koje nisu američke.

"Ili nešto kao što ono što smo čuli - da BRIKS banka počinje da odobrava kredite u lokalnim valutama i slično. Efekti toga će definitivno biti postepeni", rekao je Marković.

 

Što se tiče odnosa Srbije i BRIKS, Marković ističe saradnju i dobre odnose naše zemlje sa Rusijom i Kinom za razliku od nekih zemalja EU odnosno u regionu.

"Jasno je da smo zbog geografskog položaja oslonjeni na zemlje EU i zemlje regiona. Nažalost, rat u Ukrajini je negativno uticao na njihovu saradnju sa Rusijom, ali je naš izvoz u Rusiju u nekom trenutku bio na zavidnom nivou, dostigli smo oko milijardu evra", rekao je Marković.

Marković je naveo da će se odluke na ovom Samitu BRIKS, koji je počeo juče i traje do 24. avgusta u Johanesburgu, ticati proširenja te organizacije, i smatra da bi za samu integraciju bilo mnogo značajnije da se prodube ekonomski odnosi, nego da se samo doda broj članova.

"Veliki psihološki efekat bi bio ukoliko bi primili Saudijsku Arabiju kao najznačajnijeg američkog saveznika. Ako bi jedna od članica postao Iran, to bi možda bio signal da je preovladao taj antiamerički sentiment u celoj priči. Ako bi to bila Saudijska Arabija, onda bi to pokazalo da sve zemlje žele da redefinišu postojeći ekonomski model i da u okviru njega ostvaruju svoj interes. To jest, da širi spektar zemalja, samim tim i stanovništva, ima benefite od globalizacija koje nastaju", zaključio je Marković.