Počeli 7. Srpski dani osiguranja na Zlatiboru

ZLATIBOR – Pod sloganom "Ko, ako ne mi? Kad, ako ne sad?" na Zlatiboru su danas otvoreni 7. Srpski dani osiguranja, u organizaciji Udruženja osiguravača Srbije, uz poruku da osiguranje kao mehanizam zaštite od štetnih događaja nema alternativu i da ne treba čekati da se šteta dogodi kako bi se shvatila nužnost osiguranja.

"Kao sektor osiguranja za ovih sedam godina smo prešli značajan put. Ukupna premija osiguranja na tržištu, kao i prosečna premija po glavi stanovnika je povećana za 50 odsto, dok su tehničke rezerve povećane za čak 54 odsto i dostižu gotovo dve milijarde evra“, rekla je, otvarajući skup, predsednica Udruženja osiguravača Srbije Ivana Soković, dodajući da je sektor osiguranja sa ovakvim pokazateljima postao značajn institucionalni investitor i partner.

Ona je podsetila da se ovih godina diskutovalo o Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju, problemu dovoljnosti i premije u osiguranju proljoprivrede, dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, kao i mogućnosti saradnje privatnog i državnog zdravstvenog sistema.

"Danas daleko spremniji čekamo izazove i ovogodišnja konferencija će nam u tome pomoći. Osiguranje nije samo sebi cilj i zato smo značajan deo ovogodišnje konferencije posvetili socijalnoj komponenti, saznaćemo kako da razvijamo svoje intelektualne, sociološke i psihološke veštine kako bi poboljšali lično zadovoljstvo i dobili odgovor na pitanje gde smo to mi", navela je Soković.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković navela da je da su svi pokazatelji poslovanja sektora osiguranja u proteklih 10 godina, čak i u uslovima prisustva brojnih izazova, beležili pozitivan trend, te da su ukupna imovina, tehničke rezerve, kapital i premija neživotnih i životnih osiguranja više nego udvostručeni, što je uticalo i na generalno pozitivan trend premije osiguranja po stanovniku, sa 79 evra na 171 evro, i učešće premije osiguranja u BDP-u sa 1,6 na 1,9 odsto.

"Ukupna premija osiguranja povećana je sa 64 milijarde dinara u 2013. godini na 133,9 milijarde u 2022. godini, a premija životnih osiguranja sa 14 milijardi na 28,7 milijardi dinara. Iznos rešenih šteta je više nego dupliran, i to sa 28,7 milijardi na 68,9 milijardi dinara. Najveći rast beleže tehničke rezerve, a najveći impuls rastu je dala matematička rezerva koja obezbeđuje dugoročnu finansijsku pomoć stanovništvu čiji je cilj obezbeđenje novčane naknade pri realizaciji osiguranog slučaja, ali i određeni vid štednje", kazala je Tabaković.

Ona je istakla da je sektor osiguranja u protekle četiri godine, u uslovima višesturukih, povećanih rizika, očuvao solventnost i profitabilnost kontinuirano pružajući širok spektar usluga korisnicima, čime su doprinele mere davanja iz domena mikro i makro politike kojima su ublažene posledice krize.

"Za prva tri tromesečja ove godine pokazatelj adekvatnosti kapitala koji iznosi 211,4 procenata, što je znatno više od zakonom propisane obaveze, viši je i u odnosu na kraj prethodne godine kada je bio 209,6. Ostvaren je pozitivan privremen rezultat u iznosu od 6,6 milijardi dinara što je više za 13 odsto u iznosu na isti period protekle godine. Kombinovani racio u neživotnom osiguranju beleži vrednosti ispod 100 procenata", kazala je Tabaković.

Prema njenim rečima, ukupna premija osiguranja tokom prva tri tromesečja iznosi 115,6 milijardi dinara što je povećanje od 16,3 odsto međugodišnje, navedena stopa rasta je značajno viša od prosečne stope koja je ostvarena tokom istog perioda u prethodnih deset godina, pri čemu je premija neživotnih osiguranja rasla brže od životnih, što je posledica kriza nastalih u periodu od 2020. godine.

"Kategorija kao što su bilansna suma, kapital i tehničke rezerve sektora osiguranja na kraju prva tri tromesečja beleže rast u odnosu na isti period prošle godine, i to: bilansna suma je povećana za 12 odsto, kapital za 3,3 odsto i tehničke rezerve za 14,7 odsto", dodala je Tabaković.

Ona je kazala da smo u poslednje vreme svedoci izazova na globalnom nivou kao što su: geopolitičke napetosti, klimatske promene i katastrofalne štete, kretanja inflacije i kamatnih stopa koji utiču na sektor osiguranja, a da u 2022. godini na globalnom nivou 63 procenta čini osiguranje štete od prirodnih katastrofa.

Tabaković je navela i da je najveći apsolutni rast premije osiguranja zabeležen kod osiguranja od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila, dobrovoljnog zdravstvenog osiguranje, imovinskog osiguranja i osiguranje motornih vozila - kasko.

Guvernerka je navela da je NBS u prethodnom periodu delovala supervizorski - obeštećeni su korisnici usluge osiguranja od insolventnosti turističkih agencija, penzioneri zbog propusta informisanja pre i u toku trajanja ugovora o osiguranju i klijenti banka koji su zaključili ugovor o osiguranju kredita, a nisu obavešteni o izmenjemim uslovima osiguranja.

"U drugoj polovini ove godine rešeno je i isplaćeno blizu 3.000 odštetnih zahteva u vrednosti od 162 miliona dinara, dok je više od 60 milona dinara rezervisano za preostale štete. Do kraja godine taj iznos može dostići i do dva miliona evra nadoknađenih sredstava putnicima, više od 1.000 penzionera je obeštećeno, a klijentima koji su zaključili ugovor o osiguranju kredita izvršena je nadoknada u iznosu od oko 18 miliona dinara" kazala je Tabaković i dodala da je na ovaj način ostvaren neposredan finansijski efekat za korisnike usluge osiguranja u iznosu od 200 miliona dinara.