NBS: Dinarska štednja beleži rast i nastavlja da bude isplativija od devizne

BEOGRAD - Krajem 2023. godine dinarska štednja stanovništva ostvarila je novi najviši nivo na kraju jedne godine u iznosu od 138 milijardi dinara, saopštila je danas Narodna banka Srbije (NBS).

Centralna finansijska institucija Srbije ističe da je dinarska štednja nastavila s dinamičnim rastom i početkom 2024. godine i prema poslednjim podacima premašuje 144 milijarde dinara.

Rast dinarske štednje rezultat je pre svega očuvanog poverenja u domaću valutu i bankarski sistem, čija je stabilnost održana i tokom veoma turbulentnih svetskih dešavanja, ističe NBS.

Narodna banka Srbije na redovnoj osnovi promoviše dinarsku štednju, ukazujući na njenu veću isplativost i u dugom i u kratkom roku u odnosu na štednju u devizama, što je deo strategije o dinarizaciji finansijskog sistema. 

Saopšteno je da značaj akumulirane štednje stanovništva, koja doprinosi da se teškoće lakše prevaziđu, naročito dolazi do izražaja u poslednjih nekoliko godina kada je Srbija, kao i čitav svet, pod uticajem više globalnih kriza.

"Odolevajući i dalje prisutnim globalnim neizvesnostima dinarska štednja stanovništva je nastavila da raste i u drugom delu 2023. godine zahvaljujući pre svega očuvanoj finansijskoj stabilnosti i relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru", napominje NBS.

Analizom isplativosti štednje za period od jedanaest godina, od decembra 2012. do decembra 2023. godine, ustanovljeno je da je isplativije štedeti u dinarima bez obzira da li se štednja oročava kratkoročno ili dugoročno.

Opredeljujući faktori koji su uticali na veću isplativost štednje u domaćoj valuti u odnosu na deviznu štednju su makroekonomska i finansijska stabilnost u proteklim godinama, koja se očituje u relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru i deviznim rezervama na rekordnom nivou.

Još neki od razloga tiču se relativno više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima i povoljan poreski tretman prihoda od kamate na dinarsku štednju, koja se ne oporezuje, dok se kod štednje u
evrima prihod od kamate oporezuje po stopi i od 15 odsto.

Tu su i mere monetarne i fiskalne politike, koje su omogućile da se očuva makroekonomska stabilnost u uslovima svetske krize, navodi se u saopštenju centralne finansijske institucije.

Štednja u domaćoj valuti u poslednjih jedanaest godina povećana je osam puta - sa 18 milijardi dinara na aktuelnih 144 milijarde dinara.

I devizna štednja u istom periodu gotovo je udvostručena, sa 8,3 milijardi evra krajem 2012. godine na trenutnih 14,7 milijardi evra.

Samo u poslednjih godinu dana, krajem januara ove godine u odnosu na januar prethodne godine, dinarska štednja povećana je za 44 milijarde dinara ili 45 odsto.

Poverenje u domaću valutu potvrđeno je i rastom dugoročnih depozita u okviru dinarske štednje, sa 1,4 miljardi dinara u decembru 2012. godine na 41,1 milijardu dinara u januaru 2024. godine.

Relativna stabilnost kursa dinara prema evru održana je i u drugoj polovini 2023. godine u uslovima nastavka preovlađujućih aprecijacijskih pritisaka.

Narodna banka Srbije je u prošloj godini intervenisala neto kupovinom 3,9 milijardi evra, što predstavlja rekordan iznos neto kupovine na godišnjem nivou.

To je doprinelo rastu deviznih rezervi na istorijski najviši nivo od 24,9 milijarde evra krajem godine.

Ovaj nivo deviznih rezervi pokriva preko šest i po meseci uvoza roba i usluga, što je dvostruko više od minimuma predviđenog međunarodnim standardima.

NBS napominje da su mere monetarne i fiskalne politike donete od Narodne banke Srbije i Vlade Srbije u poslednje tri godine bile delotvorne i adekvatne, što je doprinelo ublažavanju inflacije i njenom usmeravanju na silaznu putanju ka ciljanom rasponu.

Tokom 2023. godine inflacija je prepolovljena, dok je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima značajno smanjeno od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita od 2015. godine i to za 18 p.p. na oko tri odsto.

Otpornost Srbije u uslovima svetskih kriza potvrdile su i rejting agencije Fitch Ratings i Standard and Poor’s zadržavanjem kreditnog rejtinga Srbije na nivou BB+, sa stabilnim izgledima.

Rejting agencije su kao ključne argumente za svoje odluke istakle kredibilan okvir monetarne i ukupne ekonomske politike, uređene javne finansije, umereni nivo javnog duga i smanjenje inflacije.

NBS navodi i da ja angažovanost Srbije na daljem sprovođenju strukturnih reformi potvrdio i Međunarodni monetarni fond, koji je doneo odluku o uspešnom završetku drugog razmatranja rezultata ekonomskog programa Srbije, podržanog stendbaj aranžmanom, pri čemu su dobri rezultati omogućili da se u preostalom periodu tretira kao aranžman iz predostrožnosti, to jest bez namere da se sredstva koriste.

Sagledavanjem isplativosti štednje oročene na godinu dana, koja je zanavljana u periodu od 11 godina, od decembra 2012, utvrđeno je da bi dinarski štediša na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja, u decembru 2023. godine, dobio gotovo 43.000 dinara (370 evra) više od štediše, koji bi u istom periodu štedeo u protivvrednosti u evrima.