Zoran Drobnjak: U toku završni radovi na tunelu Laz, asfaltirano pola tunela u obe cevi

ČAČAK/POŽEGA - Na deonici autoputa u izgradnji od Pakovraće do Požege u toku su finalni radovi u unutrašnjosti tunela Laz kroz planinu Jelicu i već je asfaltirano pola tunela, izjavio je danas direktor Puteva Srbije Zoran Drobanjak.

"Već je asfaltirano pola jedne cevi i pola druge, ostao je samo završni sloj da se uradi asfalt - beton SMA", rekao je Drobnjak.

Radovi na izgradnji autoputa "Miloš Veliki" od Pakovraća do Požege uslovljeni su specifičnom geologijom i zahtevnim reljefom koji od kineskih neimara zahteva česte izmene planova i dodatne radove kako bi sve bilo urađeno kvalitetno, ali i kako bi sve procedure bile ispoštovane, kažu u Putevima Srbije.

Drobnjak navodi da je svestan pritiska javnosti i da su rokovi za završetak deonice do Požege u žiži interesovanja, ali da će i dalje pre svega insistirati na kvalitetu.

"Tu nema razgovora, kvalitet mora da bude broj jedan, da se ispoštuju procedure, da se ispoštuju sve tehnologije i nećemo dozvoliti da se bilo šta uradi loše. Nisam cepidlaka zato što tražim da to mora da bude sve odrađeno u najboljem kvalitetu, jer kad zahtevam da se uradi dobro onda sam miran", naveo je Drobnjak.

Što se tiče dinamike radova Drobnjak kaže da bi organizacija na gradilištima mogla da bude još bolja.

Tunel Laz se sastoji od dve odvojene tunelske cevi, dužine oko 2.842 metra - leva i oko 2.662 metara desna tunelska cev.

Tunel je širok 12 metara, ima dve saobraćajne trake, zaustavnu traku i pešačke staze.

Prema rečima Drobnjaka, tunel Laz više nije sporan, ali sada treba uraditi ostale objekte na potezu između dva tunela.

Treba uraditi most, potporne zidove, nadvožnjake i to zahteva vreme, dodao je Drobnjak.

U selu Markovica kineski neimari rade na izgradnji mosta u Markovici koji je dug 240 metara.

Da bi se stubovi ovog mosta postavili bezbedno bilo je potrebno odraditi brojne druge pripremne radove kao što je izmeštanje dalekovoda I korićenje Markovičkog potoka.

Između tunela Laz i Munjino Brdo ima tačno 7, 3 kilometra ali na tako kratkoj deonici gradi se više objekata nego na čitavom Moravskom koridoru.

Ovde se radi 12 mostova, 13 potpornih konstrukcija da ne bi došlo do obrušavanja i četiri nadvožnjaka, dodao je Drobnjak.

Što se tiče tunela Munjino Brdo koji i dalje zadaje najviše problema kineskim neimarima, Drobnjak ističe da je uzrok tome nepovoljna geologija.

"Geologija je problem, materijal je loš, stenska masa je rastresita. Zbog toga se radi u isto vreme primarna i sekundarna obloga, ali to ide sporo upravo zbog geologije, da može da se minira išlo bi to mnogo brže", rekao je Drobnjak.

On je istakao da je iz Kine stigla i specijalna smesa uz pomoć koje bi se radovi ubrzali.

"To je smesa koja narasta i bude kao stiropor, ali je čvrsta i služi da zaštiti kad naiđe voda da ne prolazi , ali i u slučaju obrušavanja, ali voda je ipak najveći problem. To se odnosi i na sam put, urađeno je mnogo šahti i cevi da ta voda koja padne na autoput ne uđe u trup jer je ona najveći neprijatelj puta. Ako uđe voda u put ona zimi smrzne i stvori se led, kada dođe proleće otopi se led ostane šupljina, naiđe šleper odmah se javlja rupa", kaže Drobnjak.