Spoljnotrgovinska razmena Srbije u martu iznosila 16,3 milijarde evra

BEOGRAD - Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar - mart 2024. bila je 16,3 milijardi evra, što je za 2,6 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Prema podacima RZS trgovinska razmena u dolarima u tom periodu pala je za 1,2 odsto i iznosi 17,71 milijardi.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 7,179 milijardi evra što čini pad od 1,6 odsto u poređenju sa januarom prethodne godine, dok je uvoz robe imao je vrednost od 9,126 milijardi evra što predstavlja smanjenje od 3,3 procenata u odnosu na isti period prošle godine.

Izvoz robe, izražen u dolarima, vredeo je 5,801 milijardi što čini pad od 0,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je uvezeno robe u vrednosti od 9,914 milijardi dolara, što je za dva odsto manje nego u istom periodu prethodne godine.

Deficit Srbije izražen u dolarima iznosi 2,112 milijardi što čini smanjenje od osam odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok izražen u evrima, deficit iznosi 1,946 milijardi, što je smanjenje od 9,1 procenata u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 78,7 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 77,3 procenta.

Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije po pitanju izvoza bili su Nemačka, Bosna i Hercegovina, Italija, Kina i Mađarska, dok su glavni partneri kada je reč o uvozu Nemačka, Kina, Italija, Mađarska, i Rusija.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 735,5 miliona dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza žitarica i proizvoda od njih, električne energije, drumskih vozila, pića i nafte i naftnih derivata.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je region Vojvodine sa 34,4 odsto, sledi Beogradski region sa 23,4 procenata, region Šumadije i Zapadne Srbije sa 20,8 procenata, region Južne i Istočne Srbije sa 20,2 odsto, a oko 1,2 procenata izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region sa 42,9 odsto, zatim slede region Vojvodine sa 34,5 odsto, Šumadije i Zapadne Srbije 13,4 odsto, region Južne i Istočne Srbije 7,8 procenata, dok oko 1,4 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti)

najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju sa 62,1 procenata (4,847 milijardi dolara), zatim sledi roba za široku potrošnju sa 24,6 procenata ( 1,921 milijardi dolara) i oprema 13,2 odsto ( 1,032 milijardi), a neklasifikovana roba po nameni je nula procenata.

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 55,1 odsto (5,46 milijardi dolara), roba za široku potrošnju 20,6 procenata ( 2,03 milijardi) i oprema 12,3 procenata (1,22 milijardi), dok neklasifikovana roba po nameni iznosi 12 odsto ili 1,19 miliona dolara.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, dok su zemlje članice Evropske unije činile 61 odsto ukupne razmene.

U martu 2024. godine je izvezeno robe u vrednosti od 2,702 milijardi dolara, što čini smanjenje od 8,8 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je uvoz iznosio 3,477 milijardi dolara, što je smanjenje od šest procenata u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima, izvezeno je robe u vrednosti od 2,486 milijarde, što čini smanjenje od 10,6 procenata u odnosu na isti mesec prethodne godine, a uvoz je iznosio 3,198 milijardi evra, što je smanjenje od 7,9 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks mart 2024/februar2024 2023. godine pokazuje pad izvoza za 5,8 odsto i pad uvoza za 2,2 procenata, a računato u evrima, desezonirani indeks u periodu mart2024/ februar 2024 pokazuje pad izvoza za 3,6 odsto i pad uvoza za 3,4 procenta.

Podaci RZS pokazuju i da na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (160 miliona dolara), drugo mesto pripada izvozu rafinisanog bakra (103 miliona dolara), a na trećem mestu je izvoz rude bakra i koncentrata sa 91 milion dolara, sledi izvoz novih spoljnih guma za automobile sa 52 miliona dolara, a poslednje mesto pripada izvozu električne energije sa 49 miliona dolara.

Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je prirodni gas (103 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod, dok je drugi po značaju uvoz lekova za maloprodaju (93 mil.dolara), a na trećem mestu liste je uvoz gasnih ulja (72 miliona dolara), sledi uvoz ostalih električnih provodnika sa 50 miliona dolara, a poslednje mesto zauzima uvoz automobila dizel preko 1.500, ali ispod 2.500 cm kubnih sa 40 miliona dolara.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).