Javni razgovor o Geneks kuli: Država da kupi kulu, postoje brojne ideje za buduće korišćenje tog prostora

BEOGRAD - Država bi trebalo da kupi Geneks kulu i od nje kao dela spomenika kulture napravi prostor za kulturu i studentske ili javne potrebe, poručili su danas sa 30. sprata "Zapadne kapije" Beograda učesnici javnog razgovora u vezi sa prodajom Geneks kule kroz postupak licitacije.

Narodni poslanik Zajedno Đorđe Miketić rekao je da cilj akcije zaštita zgrade koja je spomenik kulture i očuvanje javnog interesa.

 

"Pozivamo državu da zaštiti javni interes i sačuva ovo kulturno dobro", rekao je on.

Podsetio je da se zgrada prodaje iz stečaja Geneksa na javnom nadmetanju 6. februara, te da je posle dve neuspešne prodaje sada početna cena sedam miliona evra, što je ocenio kao neprimerenu cenu.

Naveo je da je to prosečno manje od 400 evra po kvadratnom metru što je ispod cene kvadrata u privremenim objektima u Beogradu.

Miketić je rekao da ne bi smetalo ni kada bi se Grad Beograd uključio i kupio Geneks kulu, jer je ona tek nešto više nego duplo skuplja od tri miliona evra planiranih za jarbol.

"Pošto je država otkupi nezavisni ljudi od struke i kulture trebalo bi da predlože najbolju namenu za Geneks kulu kao javni prostor", rekao je on.

Naveo je da postoje razne ideje od toga da postane Tesla muzej, naučno tehnološki ili IT park, odnosno muzej arhitekture.

"Zbog ogromne stambene krize u Beogradu, 10.000 studenata je odustalo od školovanja ili su prešli na daljinsko školovanje", rekao je on obrazlažući predlog da Geneks kula postane studentski dom.

On je rekao da je poznato koji je investitor planiran da kupi Geneks kulu, ali je odbio da kaže njegovo ime.

Predsednik skupštine stanara druge, stambene kule u "Zapadnoj kapiji" Božidar Stavrić ocenio je da se Geneks kula poklanja, te da je cena kvadratnog metra svega oko 330 evra.

 

On je rekao da su stanari istovremeno i poverioci, jer ne uspevaju da naplate 400.000 evra po sudskoj presudi od Geneks, što neće uspeti da naplate ni ako bude prodata iz stečaja.

Dodao je da istovremeno za održavanje lifta u svojoj zgradi treba da skupe 1.200 evra po stanu.

Stavrić je istakao velike potencijale Geneks kule gde na svakom spratu ima prostora za galerije, arhitekturu, i za decu.

Profesorka Mina Glogovac, ćerka arhitekte Mihaila Mitrovića čija je "Zapadna kapija" autorsko delo, kao nosilac prava istakla je veliki značaj objekta i svetsku prepoznatljivost.

"Zgrada je prepoznata u svetu, a 2018. godine u njujorškoj MOMI gde je predstavljena moderna jugoslovenska arhitektura, Zapadna kapija je dobila naslovnu stranu. Od tada je veliko interesovanje, a Kapija važno i kultno mesto, nestvarno bitno za obrazovanje mladih", rekla je ona.

 

Dodala je da postoji izuzetno interesovanje u svetu da se uči o "Zapadnoj kapiji".

Glogovac je rekla da ima očevu dokumentaciju za Geneks kulu i Zapadnu kapiju, kao i jednu od najvećih arhitektonskih biblioteka u Srbiji.

"Nemamo muzej arhitekture u Srbiji, a imamo potrebe za njima. Pa da i ti artefakti nađu svoju kuću, u Zapadnoj kapiji", rekla je ona.

Glogovac je citirala istoričara umetnosti Aleksandra Kadijevića koji je o "Zapadnoj kapiji" između čijih kula je na vrhu most pisao kao o simbolu Beograda koji je most između istoka i zapada Evrope.

Ona je ukazala i da su na Zapadnoj kapiji dva najveća reklamna prostora u Beogradu od kojih ne zna gde odlazi renta.

Podsetila je da je na tom reklamnom prostoru bila i državna zastava, pa je logično da država i odreguje i kupi ovaj spomenik kulture.

Arhitekta Maja Lalić iz Miksera kao pozitivan predsedan ocenila je što je "Zapadna kapija" zaštićena kao spomenik kulture i podsetila da se spomenici najbolje čuvaju ako imaju "života u sebi".

 

Svi učesnici pozvali su građane da sutra od 12 sati dođu na protest gde će od države biti zatraženo da Geneks kulu otkupi i tako vrati u javno vlasništvo.