Glumac Langston Uibel: Pecold je izuzetan reditelj i scenarista

PALIĆ  - Glumac Langston Uibel, jedan od tumača glavnih uloga u filmu "Crveno nebo", prikazanog na Palićkom festivalu, ocenio je danas da je njegov autor Kristijan Pecold izuzetan reditelj i scenarista.

Uibel je na konferenciji za novinare 30. Festivala evropskog filma Palić naveo da se Pecoldov scenario za "Crveno nebo" (Rotter Himmel) može objaviti kao knjiga, čije se strane sa nestrpljenjem okreću.

Pecold (Christian Petzold) je film smestio u vikend kuću na obali Baltika, gde je četvoro prijatelja opkoljeno nekontrolisani šumskim požarom. Situacija ih zbližava do trenutka kada u njihovim odnosima prevladaju ljubav, požuda i seks.

Prikazan u ponedeljak u okviru Glavnog takmičarskog programa Palića, film “Crveno nebo” je nagrađen na nedavnom Berlinalu i drugi je deo Pecoldove trilogije započete filmom “Undine”, prikazanim na Paliću pre tri godine.

Uibel je rekao da je nakon pandemije Pecold odlučio da neće mračnu priču prvobitnog scenarija, a snimljeni film pokazuje da "potcenjujemo prirodu i njenu moć da ispravi situaciju".

"Rad sa Kristijanom je izuzetno iskustvo. Povede te svojom vizijom.

Pričali smo istim umetničkim jezikom, odnosno dosta se desilo na neverbalnom nivou. Razumeli smo se oko stvari koje smo radili", istakao je Uibel.

U takmičarskoj selekciji "Paralele i sudari” prikazan je u ponedeljak film “Svakodnevni propusti” češke rediteljke Kristine Grosan, koji prema rečima scenaristkinje Klara Vlasakove često opisuju kao feminističu distopiju.

“Svakodnevni propusti” prati tri žene koje se nalaze na životnoj raskrsnici, kada im misteriozni prirodni fenomen okreće im svet naglavačke. Vlasakova je priznala da film oseduje elemente naučne fantastike, iako nije sigurna da bi mogla pisati samo u tom žanru.

"Film je priča je o veštačkom svetu i igračkama. Šta je prirodno, šta veštačko je u osnovi priče", rekla je scenaristkinja.

Autori Đorđe Bajić i Zoran Janković najavili su da će se ovih dana pojaviti njihova knjiga "Kritički vodič kroz srpski film 2018-2022.“, u izdanju FiImskog centra Srbije (FCS).

Janković je napomenuo da je prethodna knjiga "Kritički vodič kroz srpski film 2000-2017", pisana sa Ivanom Velisavljevićem, obuhvatila 225 filmova prikazanih na festivalima i u biskopima, dok je nova u kraćem vremenu obradila 85 naslova.

Podsetivši da je u Jugoslaviji godišnje proizvođeno oko tridesetak filmova, Bajić je rekao da je realno očekivati da u Srbiji imamo 20 do 25 filmova godišnje.

"Pitanje je da li je potreban taj broj, i pitanje je odnosa kvaliteta i kvantiteta. Uvek je kvalitet pitanje ličnog doživljaja. Produkcioni bum je krenuo pre par godina i sva je prilika da neće skoro stati", naveo je Janković.

Autor Saša Radojević je predstavljajući svoju knjigu "Srpski film: Pedesete“, u izdanju FCS, rekao da je želeo da se vrati u fokus našu zaboravljenu kinematografiju iz doba socijalisitčkog realizma pedesetih godina.

Radojević je naglasio da mu nije bio cilj rehabilitacija nekih važnih autora, već se bavio "celinom pedesetih godina, svim autorima, ne postoji hijerahija koja će neke da postavi u prvi, a neke u drugi plan".

Prema njegovim rečima, širina i žanrovska raznovrsnost filmova tog vremena "nam mogu biti poučni i u današnjem vremenu", i pokazuju da postoji određeni kontinuitet u našoj kinematografiji i da je "u jednnom trenutku film bio važna umetnost, kakav nikada potom neće biti".