Džim Šeridan za Tanjug: Volim srpski film, a Emir Kusturica je sjajan reditelj

BEOGRAD - Irski reditelj i scenarista Džim Šeridan sinoć je zvanično otvorio 12. Beogradski irski festival (BIF) u Jugoslovenskoj kinoteci od koje je dobio nagradu "Zlatni pečat", a samo za Tanjug je izjavio kako veoma prati srpski film i da je Emir Kusturica sjajan režiser.

"Veoma sam počastvovan što ste mi dodelili ovako važnu nagradu. Uvek prija umetniku da osvoji nagradu. Posebno mi je drago što nagradu dobijam u Srbiji, jer veoma volim i pratim srpsku kinematografiju. Film "Dom za vešanje" (u inostranom prevodu “Vreme cigana” (Time of the Gypsies”)) za mene je jedan od najboljih filmova svih vremena. Emir Kusturica je snimio zaista genijalan film. Muzika u tom filmu je apsolutno izvanredna, smatram da je to najbolja filmska muzika bilo kog evropskog ostvarenja”, pohvalno se izrazio Šeridan o tom filmu.

On je podvukao da voli koliko može da isprati srpske filmove, da mu je neverovatan glumac Velimir Bata Živojinović, kojeg bi tek voleo da istražuje i da je upoznat sa opusom Živojina Pavlovića.

Takođe, drago mu je da je jedan srpski reditelj Goran Paskaljević snimio jedan irski film “Kako je Hari postao drvo” (2001) gde su igrali Kolm Mini i Kilijan Marfi.

"Zainteresovan sam za mnoge vaše filmove snimljene tokom i posle Drugog svetskog rata, da istražim teme koje su i dalje relevantne, aktuelne. Tako da sam veoma srećan što sam u Beogradu, u Srbiji, da se još bolje upoznam sa vašom kulturom, filmovima, umetnošću”, naglasio je nagradjivani sineasta.

Šeridan priznaje da nije svestan da je u Srbiji medju filmskim svetom veoma cenjen, poštovan, i zašto da ne – veoma popularan, jer su njegovi filmovi ostavili dubokog traga u istoriji sedme umetnosti.

"Zaista ne znam mnogo o tome, ali mi je drago da je tako. Verovatno je to učinio film “U ime oca” ili “Moje levo stopalo”, mišljenja je irski reditelj, ističući ta dva filma na samom početku karijere koja su ga utisnula u prvi red autora svetskog renomea.

Džim Šeridan se prisetio vremena od pre više od 10 godina (2013) kada je bio gost na Festivalu evropskog filma Palić gde je učestvovao u programu “A Sunday in the Country", koji zajednički organizuju Evropska filmska akademija (EFA) i sam festival.

Bio je to redovni susret filmskih stvaralaca i mladih autora iz cele Evrope koje EFA održava svake godine u drugoj zemlji. Domaćini su do sada bili Italija, Austrija, Španija, Poljska, Švedska, Hrvatska. Domaćin je tada bio naš nagradjivani reditelj Stefan Arsenijević.

Šeridan je jedini reditelj koji je snimio tri filma sa jednim od najvećih glumaca našeg doba Danijelom Dej Lusiom – “Moje levo stopalo” (1989), “U ime oca” (1993) i “Bokser” (1997).

Prva dva su deo repertoara 12. Beogradskog irskog festivala (BIF).

Sva tri ostvarenja su veoma različita, ali imaju jednu zajedničku nit koja se tiče prave životne ljudske sudbine.

Danijel Dej Luis je jedini glumac u istoriji koji je osvojio tri Oskara za tri glavne muške uloge – “Moje levo stopalo”, “Linkoln” i “Biće krvi”, i verovatno nekada bude kompleksno kada se na istom projektu nadju genije reditelj (Šeridan) i genije glumac (Dej Luis).

“Zapravo, sa Danijelom je tako divno i jednostavno raditi. On je glumac koji je u kompletnoj službi reditelja, posvećen u potpunosti ulozi koja je pred njim. Duboko je duhovni, poetični glumac, i pre svega je predivno ljudsko biće. Mi smo odavno postali prijateji, zato smo i snimili tri filma, što mi je velika čast”, analizirao je Dej Luisa reditelj Šeridan.

Irski scenarista, producent i reditelj je ocenio da je “teško tek tako sa nekim snimiti tri filma, a da se ne razumete, poštujete, postanete prijatelji”, kako je on imao sreće sa Dej Luisom.

“Danijel donosi jednu tako duboku i snažnu emociju koja bi sa nekim drugim ljudima eskalirala možda u bes i mržnju. Ali ne, mi se i dalje izuzetno volimo”, otkrio je Šeridan.

Trostruki Oskarovac Dej Luis se zvanično povukao sa scene, rešio je da mu je dosta glume, te se posvetio nekim drugim izazovima u životu koji nemaju veze sa filmom ili pozorištem.

Pitanje je da li je to konačna odluka, a uvek može postojati mogućnost da se razmišlja o četvrtom filmu Šeridana i Dej Luisa.

"Istina, veoma bih voleo da ponovo saradjujemo, ali opet, ne bih želeo da vršim pritisak na njega oko toga. Mislim da je njemu potrebno vreme da se skloni od svih, i da nadje prostora za sebe, da pronadje ono nešto duboko u sebi što želi da istraži ili da ispita. Mada, čini mi se da je došao do kraja onoga što je želeo da postigne u glumi i na filmu”, smatra reditelj.

Nakon zvaničnog otvaranja Festivala sinoć emitovan je potresan film „Moje levo stopalo“ koji je glavnom glumcu Danijelu Dej-Luisu doneo prvog Oskara u karijeri za najbolju ulogu.

Film je bio nominovan za Oskara za najbolji film, najbolju režiju i najbolji adaptirani scenario.

Šeridan se osvrnuo na činjenicu da se Dej Luis i ranije više puta povlačio iz sveta glume, i ponovo vraćao, tako da nije isključeno da se ovoga puta desi slično.

“Zato ga ostavljam samom sebi da dalje odluči šta želi., bez pritisaka, jer ne možete ništa na silu učiniti. Ipak bi to bilo veliko narušavanje privatnosti i intime jednog umetnika, što je osetljiva i kompleksna situacija, posebno za emotivnog čoveka kakav je Danijel Dej Luis”, zaokružio je Šeridan za Tanjug priču o tom velikom glumcu.

Specifično za Šeridana je činjenica da uspešno može da režira sasvim različite filmove po tematskoj osnovi, žanru, stilu i zanima ga široka galerija priča.

"U suštini i nije teško snimati toliko različitih filmova, jer ja kada pronadjem priču, samo joj se predam, prepustim i nastavim da joj se posvećujem do kraja i vidim šta mogu da doprinesem. Recimo, radio sam na svom poslednjem dokumentarnom filmu punih pet godina. Tako da postanem opsednut projektom koji radim", naglasio je Šeridan.

Režiser je rekao Tanjugu da mu je u glavi jedan feministički film, da se čuje ženski glas koji bi dominirao tom pričom, kakav je bio “The Secret Scripture”. Osim toga, nada se da će realizovati i ostvarenje koje se bavi negde njegovim odrastanjem u Dablinu, u Irskoj.

Džim Šeridan je sinoć imao priliku i da razgovara sa publikom na Beogradskom irskom festivalu (BFI) nakon projekcije drame “Moje levo stopalo”.

Jasnio je da je Šeridan scenarista i reditelj koji je proslavio modernu irsku kinematografiju, te su mu filmovi nominovani za 16 Oskara, 14 Zlatnih globusa i mnoge nagrade je osvajao.

Na ovogodišnjem BFI publika gleda tri njegova filma i jedan u kome učestvuje, što je za njega izuzetna čast, koju dugo nije imao, prema sopstvenim rečima.

Dakle, „Moje levo stopalo“, film o životu Kristija Brauna, irskog umetnika koji je, uprkos cerebralnoj paralizi, koristeći samo levo stopalo, naučio da slika i piše, ostvarenje „U ime oca“ o mladiću iz Belfasta koji je primoran da prizna umešanost u bombaški napad IRA-e u kome nije učestvovao, da zaštiti oca.

Od dokumentarnih filmova na repertoaru je njegov noviji projekat „Duž nebeskog puta za Akabu“, o legendarnom irskom glumcu Piteru O`Tulu, zvezdi filmova “Lorens od Arabije” i “Poslednji kineski car”.

Takodje, tu je i dokumentarac „Duh Ričarda Harisa“ o životu tog glumca koji je radio sa Šeridanom na filmu “Polje” (priča o glumcu, pesniku, ljubavniku i pevaču čija je karijera često bila u senci njegove reputacije). U filmu o Ričardu Harisu govori i Džim Šeridan.

On je počastvovan za sve navedeno, mada ističe filmove na koje je veoma ponosan za koje misli da publika u Srbiji nije imala prilike da gleda u bioskopima.

Prvi je “Na zapad” (Into the West, 1992) gde je bio scenarista, a reditelj Majk Njuel (igrali su Gebrijel Birn, Elen Barkin), kao i njemu omiljen “U Americi” (In America, 2002) gde je bio scenarista, reditelj, producent, a igrali su Samanta Morton, Đimon Hinsou, Pedi Konsidin.

Kada je saznao da su i ovi filmovi bili gledani u Srbiji, bilo mu je veoma drago, jer je ta ostvarenja izdvojio kao veoma intimno draga, a nisu dobila zasluženu pažnju.

Šeridan je bio scenarista i porodične drame “Some Mother's Son” (1996) u režiji glumice Anđelike Hjuston koja i igra glavnu ulogu.

Džim Šeridan i u osmoj deceniji ne miruje, i planira da snima uskoro čak pet projekta: dve serije – “In Absenta”, “Djavolji advokat”, kao i tri filma – “Old Stoneface”, “Re-creation”, “Standing Bear”.

Filmski umetnik Šeridan je govorio i o tome da bude teško kada režira film po tudjem scenariju ili kada piše scenario za drugog reditelja, kada nije skroz njegov film.

“Ume da bude komplikovano, posebno kada radite sa nekim kolegama koji ne razumeju stvaranje scenarija, strukturu priče, ili produkciju. Posebno je sve to kompleksno kada shvatite da ne možete samo da sedite kući i pišete scenario, već je potrebno da ubedite barem 400 ljudi da podrži vašu viziju projekta da bi imali sredstva da ga snimite. I ako postoji samo jedan čovek u toj nekoj komisiji, a nalazi se na moćnoj poziciji, i ne složi se da vaš projekat vredi, onda bude izuzetno teško. Svakako mi je bolje i komotnije kada imam punu kontrolu nad projektom, gde sam kompletan autor – scenarista, reditelj, producent”, zaključio je Džim Šeridan za Tanjug.