Arhitekta Bratislav Tošković: Stare zgrade se ne smeju rušiti tek tako

BEOGRAD - Arhitekta Bratislav Tošković kaže da je za njegov poziv važno pustiti negde koren, kao što je on u FInskoj, da je arhitektura komunikacija i da ima spoj sa muzikom na apstraktnom nivou, da se stare zgrade ne smeju rušiti tek tako, da mu se u Nišu sviđa jasna slika grada, dok bi u Beogradu na Adi Huju pravio golf igrališta.

Tošković je rekao Tanjugu da je Finska, u kojoj živi poslednjih skoro četiri decenije, proglašena petu godinu zaredom za najsrećniju zemlju, i da je "verovatno njihova sreća vezana za mentalitet".

"To je zaista pitom narod, u toj zemlji je sistem vrednosti na mestu u svim slojevima društva. Verovatno je to razlog zadovoljstva ljudi i osećaja da su srećni. Ali nije da svi idu srećni ulicama", naveo je Tošković.

Prema njegovim rečima, Finska je homogeno društvo gde se svaka promena i novi zakon vrlo lako sprovode u delo.

Tošković je rekao da su srpska i finska kultura različite, ali se "nadopunjuju na jedan divan način", pošto su Srbi mnogo spontaniji i opušteni, dok su Finci sistematični i sređeni, a "u životu nam treba i jedno i drugo".

Želeći da projektuje i gradi kuće, Tošković je odgovarajuću sredinu pronašao u Finskoj, gde radi u istom preduzeću 35 godina, i omogućeno mu je da napreduje, niko mu ne stoji na putu, čak ga podržavaju, i nikad nije osetio potrebu da promeni firmu, gde je od šegrta dogurao do partnera.

"Za arhitektu je jako važno da pusti koren negde, da stvori oko sebe mrežu klijenata i kolega da bi mogao da u kontinuitetu stvara. Kad stvarate u kontinuitetu, vi stvarate svoj stil", naglasio je Tošković.

Iako u Beogradu, u kome je odrastao, ništa nije radio, Tošković kaže da je bio prisutan ovde preko svojih predavanja, a pošto je arhitektura globalna profesija, nije bitno da li je izgradio nešto u Finskoj ili drugde.

Ocenivši da "arhtektura i muzika na apstraktnom nivou imaju direktan spoj", Tošković je naveo da nijedan projekat "nikad nije isti, i imate džez i klasiku u tome", zbog sistema koji je u njima primenjen.

Govoreći o svojoj majskoj izložbi "Daljina koja spaja" u okviru Beogradske internacionalne nedelje arhitekture, Tošković je ocenio da je bila "vrlo kompleksna organizacija". Tada je Toškoviću uručena Velika nagrada arhitekture Udruženja arhitekata Srbije za životno delo koja mu je dodeljena 2021. godine.

Prema njegovim rečima, pri postavljanju izložbe "Daljina koja spaja" nedavno u Nišu "bilo je više spontanosti i uzbuđenja, ali sa fenomenalnim rezultatom".

"Jako je važno za arhitektu da ima osećaj za situaciju trenutak i da se prilagodi tome. Jer stvari se ne dešavaju uvek kako su zacrtane. Arhitektura je povrh svega dijalog, komunikacija", naglasio je Tošković.

Prema njegovim rečima, Niš ima "jasnu sliku grada, vrlo je čitljiv, ima tvrđavu, reku i jaku pešačku ulicu koja se račva u boemske delove".

"U Nišu imate puno ulica sa drvoredima i to duplim. To ima humanu dimenziju. Naravno ima puno placeva koji treba da se ruše i ponovo izgrade. On je grad u tranziciji, ali ima jasnu fizionomiju", ocenio je arhitekta.

Tošković je dodao i da "Niš ima široku paletu Moderne, arhitekture između dva rata i posleratne, i vidi se taj kvalitet".

U Beogradu, na Lionu, Tošković živi u zgradi koju je projektovao njegov otac, i nakon njegove smrti nije došlo u obzir da je proda, već ju je sa velikim pijetetom renovirao, jer "ima detalje koji su vanvremenski".

Prema njegovim rečima, vanvremensko u arhitekturi čine uglavnom neke nematerijalne stvari, kao što je u arhitekturi sedamdesetih duša u sistematičnosti, koja nekom izgleda dosadno i repetitovno, ali je divna podloga za nešto novo.

Tošković je istakao da ga u njegovom poslu "najviše fasciniraju projekti gde se nadovezuje na nešto postojeće".

"Ta slojevitost u arhitekturi je veoma bitna. Ne sme se rušiti tek tako. Uvek postoji način da se stari sloj zadrži i na to nadovežemo. To daje bogatstvo. Jer arhitektura je dijalog, komuniciramo sa zgradom koja je nekad bila tu", istakao je.

Toškovič je naveo i da mu je najveći izazov prenamena zgrada, da u neko skladište ubaci radni prostor za 1.200 ljudi, da razbija stereotipove i poigrava se dajući novu funkciju postojećem, tako da u halu ubaci galeriju i nove koncepte koji ne bi prošli da je u pitanju nova zgrada.

Prema njegovim rečima, "rušenje stare škole je poslednja opcija - treba videti šta se može zadržati i dodati slojeve".

Toškoviću je zanimljva Luka Beograd, i primećuje da se u Beogradu dešava nešto interesantno u delu oko Dunava, gde se "koriste silosi, stara skladišta postala su restorani, i to ima nekog šmeka".

Karijeru je počeo u Iraku 1980-ih godina, radeći na arhitektonskom fakuletu u Mosulu, ali ističe da vesti ne mogu preneti duh tog mesta, gde muslimani, hrišćani i Kurdi žive u hamoniji i međusobnom poštovanju.

"Žalosno je videti šta se desilo tamo, ali stvari nisu nikada crno bele, znamo to iz svog iskustva ovde. Naučio sam nešto o životu - kako gledati svet. I da je u carstvu sivih boja život. Nijanse sive mogu biti vrlo lepe", istakao je Tošković.

Za izložbu u Beogradu i Nišu je izabrao 14 projekata, od kojih svaki ima neku istinitu priču, a najveći izazov je Toškoviču bila prenamena vojne bolnice u centru Helsinkija koja je ostala bez funkcije.

"Napravili smo od te zgrade dom za stare, a ostao je aneks kao očna bolnica. Zašto je to bio izazov? Morao sam ponovo da se dokažem, a bio sam u fazi karijere kad sam mislio da me svi znaju", rekao je arhitekta.

Navevši da u FInskoj postoje projekti izgradnje golf terena preko deponija, Tošković je istakao da u Beogradu Ada Huja poseduje ogromno prostranstvo koje nudi mogućnosti za mnoge stvari, a vodi se kao zelena površna.

Tošković je rekao da bi tu napravio golf teren, ali i pripadajuće objekte, i da bi to ostao zeleni pojas gde bi ljudi mogli da šetaju uz obližnje splavove i marinu.