Profesor Petar Kočović: Svi uređaji na daljinsko upravljanje rade na Teslinim principima

BEOGRAD - Gotovo sve uređaje koji danas rade na daljinske upravljače, rade na principima koje je postavio Nikola Tesla još 1898. godine, izjavio je danas profesor Petar Kočović na tribini "Nikola Tesla koji je izmislio 20. i 21. vek" na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

Kočović je istakao da je tribina posvećena godišnjici rođenja velikog naučnika, pošto se rodio na današnji dan 1856, zatim 125-toj godišnjici od prvog daljinskog prenosa signala koji je Tesla uradio na improvizovanom bazenu na Medison Skver Gardenu, na kom je danas hala u kojoj Njujork Niksi igraju košarku i obeležavanju Dana nauke, koji se u Srbiji proslavlja na današnji dan od 2006.

Govoreći o daljinskom upravljanju, Kočović je rekao da danas većina uređaja, od igračaka, dronova, pa do letelelice "Vojadžera". koja je 21 milijardu kilometara udaljena od Zemlje funkcionišu na principu daljinskog upravljanja.

"Ali danas, praktično, šta ta god vam padne na pamet radi na daljinski upravljač. Počev od sijalica, prekidača, mobilnih telefona", navodi profesor.

On ističe da Tesla nije zaslužan samo za elektrotehniku i elektroniku, već i za mašinstvo, s obzirom da ima dosta patenata u toj oblasti.

"Jedan od najpoznatijih je brzinomer. Do tada su automobili išli bez merača brzine. Zatim tu je Teslina turbina, pa je posle toga nastao menjač na bazi tih patenata", naveo je Kočović.

Dodaje da je teško je reći kako je došao na tu ideju daljinskog upravljanja.

Navodi da je Tesla pre toga radio na generatorima naizmenične struje i završio je svoju priču na na elektrani Adams na Nijagorari.

Posle toga, kaže, odlučio se da preseče dve žice i onda su ta dva dela žice kroz vazduh provodila elektromagnetne talase.

"On je sve tada to znao, jedan jedan koji je to i praktično uradio. Kada je presekao žicu i dodao malo mehanike na presečenim žicama, koje su u stvari bile antene, upravljao je brodićem u jezeru na Medison Skver Gardenu. Kasnije je odatle nastalo još par patenata. Sve letelice i dronovi koje danas znamo takođe su na tom principu", istakao je Kočović.

Dodao je da je Tesla 1897. napravio mehanički oscilator i praktično je sa njime izazvao oscilacije u centru Njujorka u svojoj laboratoriji i policija je došla da interveniše.

Taj uređaj je Tesla udario čekićem jer nije mogao da ga isključi i da ne bi došao u situaciju da objašnjava šta radi.

"Zemljotresna mašina je bila klipna mašina koju je zalepio za čelične stubove svoje laboratorije. Počeo je da se trese prvo taj stub pa onda zgrada i na kraju ceo kvart. Onda su građani koji su tu živeli rekli "to onaj ludi Tesla" i otišli u policiju, a policija je poslala čitav kordon svojih pripadnika", navodi Kočović.

Kaže da, koliko je poznato, ta mašina više nikada nije upotrebljena, ali da ti patenti i nacrti još uvek postoje i da to nije ništa komplikovano.

"Ta mašina ne može da izazove velike zemljotrese, već samo lokalne potrese, kao što vojnici koji prelaze preko mosta izazovu vibriranja mosta. To je na tom nivou", naglašava Kočović.

Jedan od najvećih svetskih stručnjaka za rad i delo Nikole Tesle ističe da se Tesla bavio zaista veoma širokim opsegom nauke i da su njegova ispitivanja bila iz svih oblast, ali da su vibracije su bile oblast koja ga je najviše zanimala, a najviše je proučavao vibracije Zemlje.

"Tesla je toliko bio napredan da i danas imamo problem da ga razumemo. On se u suštini bavio svim vrstama vibracijama i mehaničkim i električnim", kaže Marjanovć.

Dodaje da je Teslin oscilator poznat kao zemljotresna mašina, ali da je poznat i slučaj vibracione ploče koju je on tada napravio, a jedna takva može da se vidi i u selu Jabuka, sa originalnim Teslinim oscilatorom.