Željka Cvijanović: Ne vidim nikakvu ulogu Šmita u procesu pred Evropskim sudom za ljudska prava

BANJALUKA - Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović rekla je danas da ne vidi nikakvu ulogu Kristijana Šmita u procesu pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu u predmetu "Kovačević".

"Vidim da se u FBiH vodi velika polemika da li se Šmit sam pozvao ili je pozvan. Ne znam zbog čega bi on bio ekspert koji bi mogao da daje bilo kakva tumačenja", rekla je Cvijanović.

Ona je podsetila da je Dejtonski sporazum stvorio BiH u kojoj bi svi trebalo da imaju balans i da sudske presude, donesene s namerom da se menja ustavno uređenje, nisu urodile plodom.

"Petnaest godina imate nastojanja da se nečemu prilagodite, a ne možete se prilagoditi zato što odskače od onog što jeste koncept na kojem BiH počiva - balans, jednakost, Dejtonski sporazum. Ne vidim ulogu Šmita u bilo kakvoj aktivnosti - od zakonodavnih gde se petlja na unutrašnjem planu, do toga da bude neki svedok i tumači da li nešto treba ili ne treba. Mi svi znamo pročitati Ustav, znamo šta tamo piše BiH, a piše da BiH čine dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Šta hoćete - da pomoću intervencija i stranaca menjate državu, a da niste promenili Ustav kako to ustavna procedura nalaže", navela je Cvijanović.

Istakla je da je apsurdno što Šmit svedoči u Strazburu, a ne može u Sudu BiH u slučaju koji se vodi protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.

"Ovde je kao zaštićen pa ne može da dođe, a u suštini bi trebalo da bude ključni svedok kao što je to i najavila odbrana predsednika Dodika. Trebalo bi ga pitati otkud mu pravo da nešto nameće, da li je prepoznat Ustavom kao neko ko ima pravo da donosi zakone, kako je došao na ovu poziciju, da li je prošao proceduru propisanu Dejtonskim sporazumom", rekla je Cvijanović, prenela je RTRS.

Šmit, koji u Republici Srpskoj nije priznat za visokog predstavnika u BiH, kako su ranije objavili federalni mediji, pozvan je iz Suda u Strazburu da svedoči u slučaju "Kovačević".

Slučaj "Kovačević protiv BiH", kao i slučaj Sejdić-Finci se odnosi na pravo da se za članove Predsedništva biraju samo predstavnci tri konstitutivna naroda - Bošnjaka, Srba i Hrvata, ali ne i iz reda Ostalih.