U Bečićima počinje 11. Samit ministara finansija,guvernera i direktora poreskih uprava

BUDVA -  U Bečićima je danas počeo 11. Regionalni samit ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava zemalja Zapadnog Balkana u organizaciji Saveza ekonomista Srbije.

Samit je svečano otvorio predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović koji je u svom uvodu sumirao kompleksnu ekonomsku situaciju u kojoj se trenutno nalaze zemlje Zapadnog Balkana, ali i evrozone.

On je istakao da živimo u vremenu geopolitičkog i geoekonomskog konteksta koji je izuzetno složen i u vremenu polikriza - istovremenih kriza sa različitim uzrocima i mogućim rješenjima.

Prema njegovim rečima sve je počelo sa kovid pandemijom kada su prekinuti globalni lanci snabdevanja, rat u Ukrajini je 2022. dodatno afirmisao problem snabdijevanja hranom i energentima, inflacija i porast troškova života su bili karakteristike 2022. na globalnom nivou.

"Prošle godine je rat na Bliskom istoku pojačao geopolitičke tenzije na novi maksimum. Uprkos svemu, u protekloj godini svetska globalna ekonomija nije doživela dramatični pad, otpornost je bila na zavidnom nivou, globalna recesija se uprkos mnogim predviđanjima nije desila. Ono što želim posebno da istaknem da je Evropa svim ovim polikrizama bila najviše pogođena", naveo je Vlahović.

On je podsetio da je Zapadni Balkan imao relativno dobar rast u 2022 godini, ali i da je u 2023. došlo do usporavanja kada se ostvaruje prosečni rast od 2,6 odsto i dodao da je to posledica slabog rasta evropske ekonomije i posebno evrozone.

Nakon kovid pandemije, istakao je, primećuje se jedna dualnost u tempu rasta zemalja Zapadnog Balkana - zemlje koje svoj razvoj dominantno baziraju na realnom sektoru, industriji, poljoprivredi, energetici su više pogođene ekonomskim padom ekonomske aktivnosti u eurozoni, a to su prije svega Bosna i Hercegovina, Sjeverna Makedonija i donekle Srbija.

"Nasuprot tome su zemlje koje svoj rast baziraju na sektoru usluga - turizmu i saobraćaju, te imaju velike koristi od robusnog rasta tražnje i to se posebno odnosi na Crnu Goru i Albaniju i donekle Kosovo. Zajedničko za sve države je da je u 2023. dostignut pretpandemijski nivo BDP, s tim što su neke zemlje poput Srbije to uspjele već u 2021. godini", rekao je Vlahović.

Vlahović je rekao i da su dobre fiskalne performanse i solidne stope rasta uticale na dalji pad javnog duga u odnosu na BDP i on je u prosjeku iznosio 47,3 procenta, a da je izuzetak je Severna Makedonija gde je došlo do porasta javnog duga, a značajno smanjenje ostvareno u Crnoj Gori.

Podsetio je da su sve zemlje Zapadnog Balkana, prema Heritage fondaciji, rangirane kao delimično slobodne sa aspekta ekonomskih sloboda, pri čemu je Crna Gora bitno pokvarila svoju poziciju i nalazi se u grupi uglavnom neslobodnih zemalja.

"Kod indeksa percepcije korupcije vidimo da je situacija još lošija izuzev u Crnoj Gori i Sjevernoj Makedoniji. Ovaj region je percipiran kao region u kojem je korupcija jedan od gorućih problema", naveo je Vlahović.

Vlahović je u zaključku istakao da strukturne reforme ostaju uslov bržeg rasta i vidljivog povećanja životnog standarda.

"To važi za sve zemlje Zapadnog Balkana. Prije svega je potrebna reforma javnih preduzeća, reforma sistema obrazovanja, zdravstva, unapređenje ljudskog kapitala, reforma javnih institucija, elimisanje gap-ova u kritičnoj infrastrukturi. Ostaje pitanje zelene tranzicije koje je vjerovatno tema kojom ćemo se baviti u narednom periodu", podvukao je Vlahović.

Medijski pokrovitelj samita je nedeljnik NIN.