Infektolog Saša Božović: Meso, mleko i jaja leti najčešće dovode do trovanja hranom

BEOGRAD - Namirnice koje leti najčešće dovode do trovanja hranom su meso, mleko, naročito nepasterizovano, jaja, neopravno voće i povrće, kao i sokovi od njih, dok nekada do trovanja može da dovede i sirovo brašno, izjavila je infektolog Saša Božović.

Ona je za Tanjug rekla da i majonez često može biti uzročnik trovanja.

"Leti najčešće imamo trovanja sladoledom, kao i trovanje na nekim slavljima ako su u pitanju svadbe, pa su to neke kremaste torte od jaja ili, recimo, vrlo često imamo i trovanje burekom, bez obzira da li je to sir ili meso", navela je Božović.

Ona je naglasila da kod nekih bakterijskih toksi infekcija, odnosno trovanja hranom period inkubacije, odnosno period od konzumacije hrane do pojave prvih simptoma bude vrlo kratak, po nekoliko sati.

Prema njenim rečima, kada dođe do porodične epidemije za kratko vreme, čest krivac su mikroorganizmi koji se brzo prenose.

Tokom leta ima mnogo virusa koje izazivaju stomačne tegobe, a uzrok trovanja hranom utvrđuje se na osnovu analize stolice obolelih.

Božović je navela i da se klinička slika obolelih sa stomačnim tegobama bilo da je reč o virusima ili bakterijama ne razlikuje mnogo i da su simptomi uvek mučnina, povraćanje, bolovi u stomaku, dijareja, nekada sa temperaturom, a nekada bez nje.

Doktorka je istakla i da putevi prenošenja stomačnih infekcija mogu biti različiti - putem vode i tada je reč o hidričnim epidemijama, kada oboli veliki broj ljudi, zatim putem zaražene hrane, prljavih ruku ili predmeta koje su dodirnule obolele osobe.

"Često smo imali infekcije gde kuhinjsko osoblje može biti kliconoša. Oni mogu da nemaju nikakvih tegoba, a mogu da prenose različite bakterije, između ostalog i salmonelu. Zato su bitni sanitarni pregledi", naglasila je Božović.

Prema njenim rečima, terapija je najčešće rehidratacija - nadoknađivanje tečnosti jer se dosta gubi povraćanjem i dijarejom, dok se antibiotici izbegavaju, osim kod jako teških kliničkih slika obolelih, kao i ako je reč o osobama koje imaju i neke druge bolesti.

Antibiotici se uključuju ako je reč o bakterijskoj infekciji, a to se utvrđuje laboratorijskim analizama.

"Kod bakterijske infekcije uvek su visoki leukociti sa predominacijom određene vrste granulocita ili neutrofila i povišen CRP koji recimo može da ide kod bakterijskih infekcije do nekoliko stotina, dok kod virusa on bude negde do 40. Tako da možemo posredno ipak da na neki način prejudiciramo šta bi bio uzrok infekcije", objasnila je ona.

Božović je navela i da, generalno, trovanja hranom prolaze bez komplikacija u većini slučajeva.