Pavle Milekić: Potreba za vodonikom u budućnosti biće veća od proizvodnje

BEOGRAD - Potreba za vodonikom u Evropskoj uniji u budućnosti biće veća od proizvodnje, rekao je danas stručnjak za finansiranje OIE iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Pavle Milekić.

''Vodonik će morati da se uvozi i moraće nekako da se proizvodi. To će zahtevati ogromne investicije. EBRD, kao i do sada, nastaviće ulaganje u njegov razvoj'', rekao je Milekić na konferenciji "Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije".

Milekić je ocenio da će budućnost vodonika u svetu biti neizvesna, ali da je investiranje u njegov razvoj ključ za uspeh.

Prema njegovim rečima, EBRD trenutno finansira više od 10 projekata u vezi sa vodonikom i istakao je da postoji dobra saradnja sa nekoliko država u svetu gde postoji ekonomski smisao za ulaganje u vodonik.

"Mi trenutno pružamo podršku nekoliko država gde postoji ekonomski smisao za ulaganje u vodonik, poput Uzbekistana i Jordana. Pružamo im tehničku pomoć", rekao je Milekić.

Tojota budućnost vidi u vodoniku, ali i drugim alternativnim izvorima energije

Japanska kompanija Tojota budućnost vidi u primeni vodonika, ali i drugih alternativnih izvora energije, izjavio je danas specijalista za tehničku podršku u toj kompaniji, Slobodan Nikolić, na konferenciji "Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije".

Nikolić ističe da je, i pored realizovanih projekata na bazi vodonika, infrastruktura i dalje nedovoljno razvijena.

"Tojota je još 1992. godine počela sa razvojem upotrebe vodonika u svom poslovnom procesu i mi smo 2015. postali prva kompanija koja je na tržište plasirala automobil s pogonom na vodonik", rekao je Nikolić na panelu "Realna iskustva na projektima primene vodonika".

Naglašava da kompanija koristi vodonik i za proizvodnju svojih kamiona.

Cvetković: Cenu zelenog vodonika svesti na prihvatljiv nivo za krajnje korisnike

Za širu upotrebu vodonične tehnologije neophodno je da se cena zelenog vodonika svede na cenu prihvatljivu za krajnje korisnike s obzirom da je u ovom trenutku ona na daleko većem nivou od cene vodonika dobijenog iz prirodnog gasa, izjavio je danas direktor Centra za ekologiju i tehnoekonomiku u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Slobodan Cvetković.

Zeleni vodonik dobija se elektrolizom vode koristeći električnu energiju iz obnovljivih izvora energije, a Cvetković smatra da će veštačka inteligencija igrati veliku ulogu u njegovoj proizvodnji i generalno energetici.

"Moramo da razvijamo kadrove koji će moći da rade sa novim tehnologijama. Možemo na prste jedne ruke da izbrojimo istraživačke timove koji se bave ovom temom. Srbija, kao deo Evrope, mora da prati te trendove i obezbedi prisustvo i mogućnost korišćenja zelenog vodonika", rekao je Cvetković na konferenciji "Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije".

U korišćenju vodonične tehnologije, kako kaže, bitan je i kiseonik koji može da nađe primenu u energetskom sektoru.

"Vodonik je u određenim koncentracijama zapaljiv, a veliki problem zbog toga predstavlja njegovo skladištenje. Potrebno je da se obezbede posebni programi zaštite od požara. Ukoliko nemamo sopstvena rešenja, možemo da iskoristimo primere dobre prakse Japana, SAD ili Koreje", rekao je Cvetković na panelu "Zeleni vodonik - Mogućnosti i perspektive za Srbiju".

Bogdanović: Solarno-terminalna elektrana u Novom Sadu važna za proizvodnju vodonika u Srbiji

Specijalista za energetsku efikasnost i zelene zgrade u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) Bojan Bogdanović izjavio je danas da će prva javna solarno-termalna elektrana u Novom Sadu, čija je izgradnja najavljena do 2029. godine, biti veoma važna za Srbiju, jer će se koristiti za proizvodnju vodonika.

Bogdanović je, na konferenciji "Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije", rekao da ugovor o izgradnji solarno terminalne-elektrane, koji je potpisan 27. decembra prošle godine predviđa pozajmicu EBRD od 105 miliona evra i objasnio je da ovaj projekat podrazumeva izgradnju i integraciju u postojeći sistem daljinskog grejanja solarno-termalnog postrojenja sa dva sezonska skladišta.

"Ovo skladište u Novom Sadu, biće korisno za mnoge stvari, a jedna od njih je proizvodnja vodonika", dodao je Bogdanović.

Prema njegovim rečima, Srbija ima veliku sreću jer ima dobre sisteme za daljinsko grejanje. Bogdanović je istakao da korišćenje vodonika treba da ''juri niske cene električne energije", kao i da je njegova primena prilika koju Srbija ne treba da propusti. "U Srbiji je toplota često postala skupa. Ne bi trebalo da propustimo priliku da iskoristimo nosioce vodonika da spustimo tu cenu", rekao je Bogdanović.

Predrag Grujičić: Samo 2.000 kilometara mreže u EU namenjeno isključivo vodoniku

Šef jedinice za gas u Sekretarijatu energetske zajednice Predrag Grujičić izjavio je danas da je mreža za prirodni gas u Evropskoj uniji duga oko 200.000 kilometara, a da je samo 2.000 kilometara mreže namenjeno isključivo vodoniku.

"Procenjuje se da će se do 2030. godine, od 15 do 20 odsto mreže prirodnog gasa preusmeriti na mrežu za vodonik kada je u pitanju Evropska unija, a pretpostavljam da će slična situacija biti i u Srbiji", rekao je Grujičić na konferencija "Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije".

Prema njegovim rečima, ne postoje veliki pomaci u primeni vodonične tehnologije u našoj zemlji.

"Kada se završi rat u Ukrajini, verovatno će Srbija i Ukrajina biti prve zemlje koje će pokrenuti projekte povezivanja kroz vodonične doline sa svojim susedima iz država članica Evropske unije", naveo je Grujičić.

Škobalj: Institut Vinča može znanjem da pomogne oko upotrebe vodonika

Institut za nuklearne nauke Vinča može svojim znanjem mnogo da pomogne oko upotrebe vodonika a već imamo centar izvrsnosti za vodonik, gde se najviše bavimo materijalima za njegovo skladištenje, izjavio je danas pomoćnik direktora za tehnološki razvoj ovog instituta Predrag Škobalj.

"Imamo i grupu koja se bavi proizvodnjom vodonika. Nadamo se da ćemo u budućnosti uspeti da u Vinči izvedemo celokupno postrojenje za proizvodnju i upotrebu vodonika", rekao je on novinarima na Drugoj beogradskoj međunarodnoj konferencije o vodoniku - Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije, koja se održava danas.

Istakao je da spisak govornika i teme panela na današnjoj konferenciji pokazuju da je održavanje ovakvog skupa dobro kako za našu privredu tako i za sponu privrede i nauke. Izrazio je nadu da će Institut Vinča kroz svoj naučni rad u budućnosti dati konkretan doprinos našoj privredi i ekonomiji.

Odgovarajući na novinarsko pitanje kakva su srpska iskustva u korišćenju vodonika i šta bi od svetskih iskustava mogli da upotrebimo, Škobalj je rekao da je Srbija još na početku, ali da ni svet nije daleko odmakao i da se može reći da se i tamo čine početni koraci.

Imamura: Japan prvi u svetu po broju patenata iz oblasti tehnologije vodonika

Ambasador Japana u Srbiji Akira Imamura izjavio je danas da je Japan vodeća zemlja u svetu kada je u pitanju prelazak na tehnologiju vodonika i prva zemlja koja je komercijalizovala vozila sa gorivnim ćelijama.

"Broj patenata koji Japan ima u oblasti tehnologije vodonika najveći je na svetu, a naša domaćinstva sada počinju da koriste gorivne ćelije za proizvodnju električne energije", rekao je Imamura na konferenciji "Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije".

Gorivna ćelija je uređaj koji direktno pretvara hemijsku energiju goriva (najčešće vodonika) u električnu energiju kroz elektrohemijsku reakciju s kiseonikom, a bez sagorevanja. Imamura navodi da su zadaci Japana smanjenje emisije štetnih gasova, ekonomski rast i energetska sigurnost, a da vodonik vide kao ključnu tehnologiju u postizanju tih ciljeva.

"Želimo da svoju tehnologiju i znanje delimo sa drugim zemljama. Sa Srbijom sarađujemo u mnogim oblastima zelene tranzicije i želeli bismo da nastavimo saradnju uključujući i oblast vodonične tehnologije", rekao je Imamura.

Vladimir Popović: Verujem da je vodonik gorivo budućnosti

Klaster za projekte vodonika je izuzetno važan i mi smo se danas okupili na konferenciji o vodoniku da bismo napravili mrežu ljudi koji će se u budućnosti baviti vodonikom, izjavio je danas dekan Mašinskog fakulteta Univeziteta u Beogradu Vladimir Popović.

Dodao je da je on kao dekan Mašinskog fakulteta na skupu kako bi ispred naučne zajednice podržao ovu priču jer, kako je rekao, bez kadrova i bez edukacije priča o upotrebi vodonika nema nikakvog smisla.

"Verujem da je vodonik gorivo budućnosti i da ćemo, hteli ne hteli, morati da idemo u tom pravcu, jer okolnosti i sve što se dešava u svetu nas tera u tom pravcu. Vidimo da je energetika ključno svetsko pitanje, da se verovatno svi ratovi koji se trenutno vode, vode zbog energetike, tako da to govori koliko je ova tema važna", rekao je on novinarima na Drugoj beogradskoj međunarodnoj konferencije o vodoniku - Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije, koja se održava danas.

Konferenciju organizuju Klaster za razvoj projekata vodonika i portal Energija Balkana, uz podršku relevantnih domaćih i međunarodnih institucija, uključujući Ministarstvo rudarstva i energetike, EU delegaciju u Srbiji, Energetsku zajednicu, Elektroprivredu Srbije, Elektromrežu Srbije i Privrednu komoru Srbije. 

Rade Mrdak: Srbija napravila značajne iskorake u pravcu regulisanja upotrebe vodonika

Srbija je napravila značajne iskorake u protekloj godini u pravcu regulisanja i podsticanja razvoja upotrebe vodonika, izjavio je danas savetnik ministarke rudarstva i energetike za oblast obnovljivih izvora energije Rade Mrdak, na konferencija "Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije.

"Najznačajniji iskorak predstavlja usvajanje Strategije razvoja energetike, koja je po prvi put eksplicitno prepoznala značaj vodonika u energetskoj tranziciji Srbije. Takođe, izmenama i dopunama Zakona o energetici predviđeno je donošenje programa razvoja i upotrebe vodonika, čime je vodonik dobio prvi poseban dokument javne politike", rekao je Mrdak.

Ova pravna i strateška rešenja će, kako kaže, omogućiti dalji razvoj i implementaciju vodonične tehnologije u našoj zemlji.

 "Evropska unija je prepoznata kao globalni lider u razvoju vodonika, kako kroz strateško planiranje, tako i kroz regulatorni okvir koji pozitivno deluje na privatni sektor i istraživačke institucije. Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, prati trendove i prilagođava svoj regulatorni okvir kako bi osigurala konkurentnost i održivost energetskog sektora", naveo je Mrdak.

Dušan Živković: EPS istražuje mogućnosti za primenu vodonika

Direktor Eleketrprivrede Srbije Dušan Živković izjavio je danas da je ta kompanija počela analizu mogućnosti i opravdanosti korišćenja postrojenja za proizvodnju i skladištenje vodonika i goriva na bazi tog hemijskog elementa.

Cilj tih analiza, prema njegovim rečima, jeste da se ukaže na mogućnosti vodonika i kako EPS može pokrenuti njegovu upotrebu u svom poslovnom procesu. 

Živković je istakao da je globalno tržište zelenog vodonika u ekspanziji, kao i da je njegova upotreba za srpsku privredu izazov, ali i prilika u procesu dekarbonizacije.

"Posebno imajući u vidu da energetska tranzicija i dekarbonizacija nisu realnost samo energetike, već i cele privrede i celog društva. Elektroprivreda Srbije je ima želju i posvećena je tome da bude lider u ovim transformacijama", rekao je Živković na konferencija "Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije". 

Jelica Putniković: Srbija ima kaster za promociju vodonika, uskoro ćemo imati i projekte

Srbija je posle nekoliko godina priprema u kojima su učestvovali i akademska zajednica i država, ali i predstavnici privrede, napravila klaster za promociju vodonika i očekujem da ćemo i mi uskoro imati neke projekte iz ove oblasti, izjavila je danas urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković.

Ona je u izjavi za medije pred početak Druge beogradske međunarodne konferencije o vodoniku - Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije, koja se danas održava istakla da se vodonik vidi kao jedno od ključnih rešenja za zelenu energetsku tranziciju.

Konferenciju organizuju Klaster za razvoj projekata vodonika i portal Energija Balkana, uz podršku relevantnih domaćih i međunarodnih institucija, uključujući Ministarstvo rudarstva i energetike, EU delegaciju u Srbiji, Energetsku zajednicu, Elektroprivredu Srbije, Elektromrežu Srbije i Privrednu komoru Srbije.

Govoreći o dosadašnjim rezultatima projekata u svetu kada je reč o vodoniku ona je rekla da je vodonik zapravo i dalje u jednoj vrsti eksperimentalne faze, zato što se pokušava naći što jeftiniji način za njegovu proizvodnju.

"U zavisnosti od izvora vodonika postoje razne, da kažemo, frakcije od crnog do zelenog i svi teže da naprave zeleni vodonik jer to je zapravo ideja da on bude ekološki čist, da bude što jeftiniji i da pomogne u energetskoj tranziciji, da se pređe na zelene izvore energije. Vodonik može puno da doprinese jer može da se meša sa gasovima do 10 odsto za sada sa običnim prirodnim gasom, ali se ide i na to da se iznađu rešenja kako da se on jeftinije transportuje, kako da se ekološki transportuje, da to bude bez gubitaka, jer sada ima i gubitaka što se tiče transporta vodonika", rekla je ona.

Kada je reč o područjima primene vodonika navela je da ima konkretnih primera kao što su vozovi, autobusi, kamioni na vodonik i da je na današnjoj konferenciji prisutan jedan izlagač na štandu koji proizvodi autobuse na vodonik.

"Zanimljivo je da se ide na to da vodonik bude i vrsta skladištenja energije. Znači ako se iz solarnih panela ili vetrogeneratora proizvede neka veća količina električne energije koja ne može da ide u mrežu, onda je rešenje da se ta energija pretvori u vodonik i da onda imamo uskladištenu energiju što je ekološki mnogo čistije nego, na primer, da se prave baterije koje su i dalje previše skupe i ne mogu dugo da skladište energiju", rekla je Putniković.