Deca iz Srbije na "Dark Net" uglavnom dolaze zbog video igrica

BEOGRAD - Da li je dečko koji je juče pucao u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" išao na takozvani "mračni internet" pokazaće digitalna forenzika i tada će biti poznato na koje sajtove je išao, sa kime je komunicirao, koje igrice je igrao, kaže za Tanjug analitičarka za politike sajber bezbednosti Katarina Jonev i objašnjava da mladi iz Srbije na "Dark Net" uglavnom idu iz radoznalosti i zbog igrica.

"Uglavnom na Dark Net idu da bi kupovali nelegalno tokene za igrice ili da bi dobili uputstva kako mogu da pređu neke nivoe igrica", rekla je Jonev i dodala da je pre nekoliko meseci u Srbiji zabeleženo da je dečak od 14-15 godina pristupio 'Dark Netu" i hteo da kupi "Kalašnjikov".

Ona je dodala da je na vreme uočeno šta taj dečko planira i da je to bilo onemogućeno, ali treba da se zapitamo šta neko u tim godinama planira sa Kalašnjikovim.

Jonev je objasnila da se internet sastoji od dva dela, jedan je, kaže, površinski, gde su veb pretraživači, društvene mreže, tu je Gugl i slično, a drugi deo koji čini oko 88 odsto celokupnog interneta su "dark sajtovi" kojima je, kaže, nemoguće pristupiti bez posebnog softvera.

Na tom delu interneta je anonimnost zagarantovana, pa je samim tim to prostor za organizovani kriminal i gde se na primer može kupiti naoružanje, droga...

"Akcenat se stavlja na to da je sve to velika nelegalna stvar, međutim, ima i situacija da tu veliki broj novinara razmenjuje tajne podatke. Čak je i Edvard Snouden koristio ovu mrežu. Zagovara se sloboda komunikacije, ali tamo ima toliko kriminalnih grupa, bolesnih umova, terorista...", navela je Jonev.

Kako je dodala, najveći broj dece koja se odluče da odu tamo zapravo u nekom trenutku čuje da postoji nešto što se zove "mračni internet" i onda oni žele da vide kako to izgleda.

"Stranice kojima se pristupa uglavnom su zatvorenog tipa, što znači da osoba koja pristupi mora na neki način da stekne poverenje da bi bila primljena u te neke velike sobe", navela je Jonev i objasnila da taj deo interneta nema vlasnika, pa onda obaveštajne službe pokušavaju da se infiltriraju, te da na takav način hvataju kriminalne grupe i teroriste.

Na pitanje da li je i koliko moguće da država zabrani pristup "mračnom internetu", Jonev kaže da je to jako teško i da se sa time bore sve države na svetu, navodeći kao primer Nemačku gde je lociran najveći broj pedofilskih sajtova.

 

Stručnjak za bezbednost Darko Trifunović kaže za Tanjug da je "mračni internet" maltene "paralelni internet" za koji je potrebna platforma, ali smatra da za sada "Dark Net" nema veze sa jučerašnjim višestrukim ubistvom u školi u Beogradu.

"Dete koje juče izvršilo višestruko ubistvo niti je nabavilo oružje preko 'Dark Neta' niti je dobilo instrukcije kako se pravi "Molotovljev koktel" tamo, jer to se može naći preko pretraživača", rekao je Trifunović.

On, međutim, smatra da, s druge strane, sve što se desilo juče ima veze sa društvenim mrežama.

"Videli ste i sinoć, to dete kao da je u igrici. Njega podržavaju vršnjaci. Jutros smo imali u Obrenovcu dečkića koji je izvukao plastični pištolj pretio da će ubiti sve i već je to zabeleženo kamerama. Već to se širi kao požar i jasno je da je postojala neka sprega među njima, on je sad heroj. Za njih ljudski životi ne predstavljaju ništa, ali ta deca su odraz nas i onoga što smo im dali kao heroje", ocenio je Trifunović.

 

Trifunović smatra da zaposleni u školi treba da budu sertfikovani u bezbednosnom menadžmentu i da na osnovu toga prave planove za različite moguće situacije.

Zaključuje da je neophodno da se deci formira kult pozitivnog, umesto negativnog lika.