Izmenjen pravilnik o dostupnosti lekova: Mogu da se izdaju za lečenje bolesti i za koje nisu registrovani - ako pomažu

BEOGRAD - Lekovi koji do sada nisu bili registrovani za neku određenu bolest, a dokazalo se da pomažu u lečenju te bolesti, sada će moći da se izdaju pacijentima bez ikakvih posledica po lekare i to izmenom Pravilnika o dostupnosti lekova, rekla je danas ministarka zdravlja Danica Grujičić.

Tu pre svega spadaju terapije za decu, maligne, autoimune bolesti i transplantaciju, rekla je ministarka.

Dodaje da se trideset godina čekalo na izmenu jednog ovakvog Pravilnika o većoj dostupnosti lekova, tzv. “OFF-label” koji je danas predstavljen od strane Ministarstva zdravlja zajedno sa RFZO-om i Udruženjima pacijenata. 

“Ovo je veliki korak u srpskom zdravstvu koji će olakšati našim pacijentima. Imali ste situacije da lek koji je registrovan za jednu indikaciju, niste mogli da dajete za drugu, iako je jako efikasan, samo zato što nije bio na listi. Sada i naši pacijenti, ako to lekar proceni, neće više morati da privatno kupuju lekove bili oni jeftiniji ili skuplji”, objasnila je Grujičić.

Konzilijarnu odluku lekara da je određeni lek najbolja terapija za pacijenta u tom trenutku, potvrđivaće etički odbor zdravstvene ustanove, pojasnila je ministarka i dodala da onda može da se primeni lek bez bojazni od dodatnih troškova, jer će njihova primena ići na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

“To se odnosi na lečenje svih bolesti u dečijem uzrastu, svih malignih i retkih bolesti, kao i primarnih autoimunih bolesti. Ovim pokazujemo da država sluša i brine o našim građanima. Planiramo da vremenom ukinemo i odluku etičkog odbora ustanove, kako bismo proceduru pojednostavili i kako bi za upotrebu ovih lekova bila dovoljna odluka konzilijuma lekara. Cilj mi je da srpsko zdravstvo bude kvalitetno i dostupno bez opterećivanja nepotrebnom administracijom i čekanjem. Za to je potrebno vreme, ali bitno je da svaki dan pomeramo granice”, rekla je Grujičić.

RFZO je prvi put omogućio pravo osiguranim licima da se leče uz tzv. off-label primenu lekova na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, rekla je na konferenciji direktorka fonda Sanja Radojević Škodrić. 

“Na osnovu najčešćih zahteva struke u prethodnom periodu, predviđeno je da se na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, pod propisanim uslovima, može obezbediti off-label terapija za transplantaciju, za lečenje dece, za maligne bolesti i za primarne autoimune bolesti. Pravilnikom je predviđeno da off-label terapiju za decu, maligna i autoimuna oboljenja odobrava komisija RFZO za off-label koju će činiti lekari, a za transplantaciju sama zdravstvena ustanova bez komisije RFZO”, kazala je Škodrić. 

Savo Pilipović iz Udruženja pacijenata Srbije poručio je da je to istorijski događaj, jer se pokazuje da je u Srbiji saradnja institucija i pacijenata odlična.

“Mi moramo da radimo zajedno, a upravo sa dolaskom nove ministarke mi na isti način gledamo probleme. Mi pacijenti smo uvek nezadovoljni, ali godinama sarađujući sa dr Škodrić, imamo uzlaznu putanju novca koji se troši za inovativne terapije, i to za grupe koje su najosetljivije. Ovaj pravilnik omogućuje da lekovi koji su bili nedostupni pacijentima, postanu dostupni koliko sutra i to je dobra vest”, poručio je on.

V. d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS) dr Milan Žegarac rekao je da su lekari i do sada nalazili način da primenjuju off label lekove, ali da je izmenom Pravilnika to sada itekako olakšano.

“Postoji dosta indikacija gde oni mogu da se primenjuju, kod pacijenata sa rakom dojke, grlića materice. Sada će biti potpuno regularno korišćeni, a ovo je posebno bitno za pedijatrijsku populaciju, olakšano je nama lekarima, ali i za struku da se leče pacijenti po svim evropskim standardima”, istakao je on.

Rukovodilac Klinike za medikalnu onkologiju  IORS dr Davorin Radosavljević poručio je da su lekari uzbuđeni zbog uvođenja OFF label lekova, jer to žele dugi niz godina.

“Dobili smo priliku da pacijente, posebno onkološke lečimo na bazičnom evropskom nivou, to je velika stvar, posebno kod pacijenata koji su na hemioterapiji”, istakao je dr Radosavljević.

Direktorka RFZO-a uverava da je obezbeđeno dovoljno lekova, te da postoje zalihe za tri do šest meseci, u zavisnosti od brzine potrošnje. 

“Nema bojazni od nedostatka lekova bilo kojih. Mi inače smo i do sada primenjivali terapije sa neregistrovanim lekovima, jer nismo želeli da čekamo da se registruju, uvodili smo ih odmah da pacijenti ne bi čekali”, zaključila je ona.