Više od 2.000 ljudi u Srbiji čeka transplantaciju organa

RUMA - Međunarodni susret Jugoistočne Evrope tranplantiranih i osoba na dijalizi okupio je u Rumi brojne pacijente i eminetne domaće i strane stručnjake, a cilj skupa "Transplantacija nam je jedini spas" bio je da podigne svest o značaju doniranja organa, jer je u Srbiji novi organ jedini lek za više od 2.000 ljudi, rečeno je danas na konferenciji organizovanoj u okviru "Seen transplant-a", međunarodne organizacije Jugoistočne Evrope transplantiranih i osoba na dijalizi.

Ove godine je domaćin bilo Udruženje bubrežnih invalida Sremska Mitrovica, a Violeta Srbljanin, potpredsednica tog udruženja rekla je za Tanjug da je najveći akcenat konferencije stavljen na transplantaciju i na "DA" koje život znači za 2.000 ljudi kojima je transplantacija spas.

 

"Kampanja 'Još si mi trag', kojoj se naše Udruženje pridružilo, pokazalo se da ima efekta. Ja sam medicinska sestra na hemodijalizi u Sremskoj Mitrovici, mogu da kažem da je dobra dijaliza veliki uslov za dobru transplantaciju. Otprilike oko 20 pacijenata iz našeg Udruženja čeka transplantaciju, dvojica su trenutno dobili organ. Što se tiče ovog skupa, bilo je toliko eminentnih lekara i ja sam ponosna što su svojim glasom doprineli tome da podignemo svest o doniranju", istakla je Srbljanin.

Jedan od učesnika skupa bio je i zamenik direktorke Uprave za biomedicinu dr Vojkan Radosavljević, koji je pojasnio za Tanjug da je zdravstveni sistem Republike Srbije učinio sve da podigne program transplantacije na nivo koji je neophodan našem narodu i našim građanima.

"Rezultati koje smo postigli u ovoj godini su mnogo bolji u odnosu na prethodne, ali mora još bolje. Nakon posla koji uradi zdravstveni sitem, nama je potrebno to jedno "DA", vrlo je važno da naši građani shvate da u procesu održavanja donora i dobijanju saglasnosti za proces presađivanja organa postoje striktne procedure koje su u potpunosti u skladu sa evropskim direktivama i zakonima i da one omogućavaju da se apsolutno ispoštuje sva legalnost da bi proces išao kako treba", rekao je dr Radosavljević.

On dodaje da građani moraju da znaju da njihovo "DA" doprinosi tome da veliki broj ljudi koji dobije organ, posle toga može da nastavi kvalitetnije da živi svoj život.

"Naš novi predlog Zakona je potpuno u skladu sa svim evropskim, moralnim i ljudskim normama, napravljen je vrlo racionalno u skladu sa razmišljanjima našeg naroda. Suština novog predloga zakona je da sva prava pacijenata, njihovih porodica i potencijalnih donora, ni u jednom trenutku nisu uskraćena. Porodica se pita i bez saglasnosti ne može se ući u postupak donacije organa", istakao je on.

On je posebno ukazao na problem predrasuda koje se vezuju za moždanu smrt, koja i jeste uslov da bi neko bio kandidat za doniranje organa.

"Posle moždane smrti nema ničega, vi možete da imate pacijenta koji ima pejsmejker koji može da radi i dve godine posle smrti, dokle traje baterija, ali trenutak smrti je trenutak moždane smrti. Onog trenutka kada mi utvrdimo, medicinskim, striktnim procedurama koje su u skladu sa zakonom, da je moždano čovek umro - posle toga nema ničega više", pojasnio je dr Radosavljević.

 

Osim lekara, stručnjaka i medicinskih zvaničnika, skupu su prisustvovali pacijenti sa liste čekanja, ali i oni koji im pružaju podršku dok čekaju najvažniji poziv u životu.

Maja Mrkšić je pacijentkinja koja je bubreg 2015. godine dobila od svoje sestre.

"Krenula sam na dijalizu 2011. godine a sestra mi je dala bubreg 2015. godine. Sada sam dobro Jako sam teško dijalizu podnosila, jedva sam čekala transplantaciju...jedan dan sam na dijalizi, drugi dan jedva dođem sebi, a onda opet na dijalizu i to je jako teško", rekla je ona u izjavi za Tanjug.

Željka Bojić, samo je jedna od 2.000 pacijenata koja čeka na novi organ.

"Već godinu dana čekam jetru i nisam dobila nijedan poziv, nijedan potencijalni donor koji bi mi odogovarao se nije pojavio. Svest u našoj zemlji je na vrlo niskom nivou i upravo zato je značajno da mi kao Udruženje pacijenata konstantno radimo na promociji i edukaciji o značaju doniranja organa", istakla je Bojić.

 

Ona je poručila da zakon jeste potreban, ali je, prema njenim rečima, mnogo bitnije da ljudi budu humani.

"Najbitnije je da vidimo koliko samo našom dobrom voljom i empatijom prema drugima možemo nekome da pomognemo", poruka je Bojićeve.

Podršku joj, dok čeka, pruža i Lidija Stojanović koja je pre pet i po godina dobila novu jetru.

"Kada su meni rekli da mi je potreban organ, nažalost, nisu se radile operacije u Beogradu, tako da sam ja prvo pokušala u Italiji i nažalost tamo ni posle četiri godine nisam dočekala organ, a operisala sam se u Beogradu 2018. godine i to čekanje je najgore od svega", kaže Stojanović.

 

U Srbiji trenutno oko 2.000 pacijenata čeka na novi organ, od toga je nešto više od 30-oro dece.