Dragan Bisenić: Uloga Seula u biranju Vlade Crne Gore

BEOGRAD - Očekivalo se da će buduća vlada Crne Gore posle sutrašnjih izbora biti savez pokreta „Evropa sada“, koalicije URA i demokrata i manjinskih partija, ali poslednji događaji izgleda da su eliminisali ovu opciju i doveli u pitanje mogućnost formiranja vlade posle izbora, ocenjuje novinar Dragan Bisenić i dodaje da je u pitanju pismo državljanina Južne Koreje, Do Kvona koji je uhapšen u Crnoj Gori.

Favorit za budućeg premijera, lider pokreta „Evropa sada“ Milojko Spajić, demantovao je sve optužbe, ali ova afera pomerila je odnose među kandidatima za učešće u budućoj Vladi, smatra Bisenić i ocenjuje da je crnogorska politička scena duboko podeljena, nestabilna i sa brojnim nepredvidivim faktorima i da je zato moguće da ni sutrašnji izbori ne donesu očekivanu stabilnost, nego samo još jedan zaplet u novoj formi.

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

Finale predizborne kampanje u Crnoj Gori ove nedelje dobilo je dramatična obeležja u kojem je glavni kandidat za pobedu na parlamentarnim izborima trebalo da po svoj prilici bude uhapšen, a cela izborna procedura je imala sve karakteristike zapleta latinoameričkih krimi serija. „Njujork tajms“ pre nekoliko dana objavio je opširan članak o Crnoj Gori koji je obeležen opisima kriminalizacije crnogorskih vodećih ešalona s porukom da se očekuje „isušivanje močvare“.

Prilika za taj proces su parlamentarni izbori koji se održavaju sutra i na kojima će da se vodi borba između novih snaga koje su se pojavile na crnogorskoj političkoj sceni tokom prošlih izbora i tradicionalnih rivala Mila Đukanovića na jednoj i „srpskog fronta“ na drugoj strani političkog spekta. Po prvi put, posle duže od tri decenije, na izborima nema Mila Đukanovića. Sada se pojavilo još nekoliko pokreta, partija i grupacija koje diktiraju novi trend.

Najvažniji među njima je Pokret „Evropa sada“ koji je pobedio na lokalnim izborima u Podgorici, na predsedničkim izborima, a sadašnja podrška mu je, prema ispitivanjima javnog mnjenja iznad 30 odsto. Na njegovom čelu nalazi se favorit za budućeg premijera, Milojko Spajić (35), rodom iz Pljevanja.

Mnogo niže se kotiraju URA Dritana Abazovića i demokrate Alekse Bečića. Demokratska partija socijalista, kojoj je sa čela otišao Milo Đukanović, a dožao Danijel Živković, sada nastoji da se podmladi i transformiše, uživa oko 20 odsto podrške birača.

Očekivalo se da će buduća vlada biti savez pokreta „Evropa sada“, koalicije URA i demokrata i manjinskih partija, ali poslednji događaji izgleda da su eliminisali ovu opciju i doveli u pitanje mogućnost formiranja vlade posle izbora. U pitanju je bilo pismo državljanina Južne Koreje, Do Kvona, koji je sticajem okolnosti uhapšen u Crnoj Gori zbog malverzacijama sa kriptovalutama u iznosu od čak 42 milijarde dolara, zbog čega ga potražuju SAD i Južna Koreja. Sada bi on trebalo da ima odlučujuću ulogu na izborima u Crnoj Gori, u čemu možda neće biti uspešan, ali po svemu sudeći, to pismo stvorilo je možda nepremostive prepreke za buduća partnerstva koje se ranije nisu ni videle, ni naslućivala.

U tom pismu koje je napisano rukom, Kvon navodi da se sreo sa Spajićem, da je finansirao njegovu kampanju, a tu upliće i Beograd, pošto je do susreta navodno došlo u vreme kada se Kvon nalazio na crvenoj Interpolovoj poternici. “Povodom najnovijih medijskih natpisa i zbog velikog interesovanja javnosti, kabinet predsjednika vlade obavještava da je pismo koje je upućeno od strane državljanina Južne Koreje, a protiv kojeg se vodi krivični postupak u Crnoj Gori i u drugim državama, dostavljeno kabinetu predsjednika i da je predsjednik vlade upoznat za njegovim sadržajem”, saopštili su iz Vlade.

Oni su naveli da će, “cijeneći navode iz pisma, a nakon razgovora sa ministrom pravde na kojeg je takođe pismo adresirano, isto biti proslijeđeno na dalje postupanje nadležnom tužilaštvu".

Spajić je sve to demantovao, tvrdeći da je Korejanac uhapšen upravo zahvaljujući njegovoj intervenciji i prijavi kao i drugih „svetski poznatih članova blokčejn zajednice“. On je naglasio da mu se „pakuje afera“ i priprema njegovo spektakularno hapšenje uoči izbora, da bi i ovog puta, kao i na predsedničkim izborima bio onemogućen da trijumfuje.

Njegov partijski kolega Andrej Milović uputio je medijima saopštenje u kojem se navodi da je pre mesec dana obavestio Spajića da mu politički oponenti pripremaju aferu.

“Nekoliko političkih oponenata, zajedno sa advokatom kotorskih klanova, pomognuti od strane bliskih medijskih đelatnika, kreiraju novu prljavu aferu kojom će bjekstvo Do Kvona iz susjedne države predstaviti kao da je isti došao u Crnu Goru na poziv Spajića, iako Spajić ne kontroliše crnogorsku granicu i sektor bezbjednosti, koji je trebalo već tada da uhapsi Do Kvona”, naveo je Milović.

Milović je objasnio da je “dogovor koji je napravljen da se Do Kvon pusti da se brani sa slobode, a sa druge strane da advokat klanova, odavno poznat po svojim malverzacijama kojem je naručilac ovog posla obećao mjesto ministra pravde, izdejstvuje da Do Kvon poveže Spajića sa njim”.

“I desio se taj scenario, Do Kvona, koji je nudio milion eura ko mu omogući da se brani sa slobode, puštaju da se brani sa slobode, advokat izvlači od njega sve što je traženo, potom varaju i samog Do Kvona, čim im je sve potpisao što su tražili, vraćaju ga u zatvor, iako je branjenje sa slobode trebalo da rezultira njegovim bjekstvom na koje bi se zažmurilo zbog političke pomoći pred izbore”, naveo je Milović.

Ova afera, pomerila je odnose među kandidatima za učešće u budućoj Vladi. U svom poslednjem javnom nastupu pred izbornu tišinu, Spajić je rekao da dolazi u obzir saradnja sa svim strankama, osim sa onima koje su spremni na zloupotrebu institucija. Očigledno je da je u tome mislio na URA i Dritana Abazovića koji je u koaliciji sa demokratama Alekse Bečića i koji je lansirao predizbornu aferu.

Podzemna borba protiv Milojka Spajića traje već neko vreme. On je prvo bio kandidat na predsedničkim izborima, ali je njegova kandidatura oborena zbog toga što je imao pasoš Srbije, pa je umesto njega kandidat Pokreta „Evropa sad“ bio Jakov Milatović koji je nadmoćno pobedio višedecenijsku dominantnu figuru crnogorske politike, Mila Đukanovića, osvojivši čak 60 odsto glasova birča. Budući da su ovi parlamentarni izbori raspisani odlukom Mila Đukonovića, bilo je čak i pokušaja da se oni odlože ili da se odluka ukine, što je opet bio deo strategije koja je usmerena protiv Spajića.

Spajić je stekao značajne simpatije naroda jer je uspeo da značajno uveća penzije i plate dok je bio ministar finansija. Ali on nije bio samo to, nego i ministar za socijalna pitanja, što mu je dalo poluge da promeni koncept crnogorske ekonomije i da umesto neuspešne, arhaične i promašene forme tranzicijskog „liberalizma“ upotrebi doktrinu „socijalne tržišne privrede“ koja ima odgovornost prema svim učesnicima na tržištu, a ne samo prema vlasnicima kapitala. Sada je obećanje pokreta „Evropa sada“ prosečne plate od 1 000 i prosečne penzije od 450 evra.

Pošto je veći deo svoje karijere proveo u inostranstvu, njemu je namenjena sudbina „lažnog cara Šćepana Malog“ koji se izdaje za nešto što nije, a krije ono što jeste. Spajić, reklo bi se, doživljava sudbinu svih neinstitucionalizovanih autsajdera koji uspeju za kratko vreme da zadobiju veliku podršku i simpatije naroda.

Što se Amerikanaca tiče, njihov stav je da je za sastav vlade prihvatljiv svako ko će da prihvati i poštuje članstvo Crne Gore u NATO, a zatim nastavi evropske integracije.

To sve govori da je crnogorska politička scena duboko podeljena, nestabilna i sa brojnim nepredvidivim faktorima koji mogu dalje da je destabilizuju na sličan način kao i do sada.

Crna Gora je skoro dve godine bez prave vlade koja ima jasnu većinsku podršku u parlamentu, dok je prethodna vlada Zdravka Krivokapića imala samo jednog poslanika više. Mogućno je, stoga, da ni ovi izbori ne donesu očekivanu stabilnost, nego samo još jedan zaplet u novoj formi.