Politikolog Katarina Ranković: 43 odsto žena se odriče nasledstva u korist brata

BEOGRAD - Politikolog Ženskog udruženja kolubarskog okruga Katarina Ranković izjavila je danas da se čak 43 posto žena odriče nasledstva u korist brata, dok je u slučaju muškaraca to u svega 0,5 odsto slučajeva.

Gostujući na TV K1, Ranković je rekla da su, kroz kampanju koju vodi to udruženje, saznali smo da je problem mnogo dublji od toga što se samo žene odriču svog dela imovine, već da se one drugačije tretiraju u okviru porodice i da taj čin odricanja često nije dobrovoljan.

"One ne odlučuju same o tom odricanju, a njihov čin dobre volje da se odreknu u korist svog brata, ukoliko on živi na toj imovini, se i podrazumeva", istakla je Ranković.

Ona je upozorila žene i na veoma važan podatak koji malo njih zna, a to je da, ukoliko se odreknu imovine, žene gube pravo na socijalnu pomoć.

"Po našoj praksi se pokazalo da žene ne znaju za to, da gube prava na socijalna davanja i to na jako puno godina. Ukoliko se odreknemo imovine od 25 hiljada evra, to će biti gubljenja prava na socijalnu pomoć oko 27 godina. Žene najčešće saznaju za taj član zakona kada dođu da traže socijalnu pomoć od države. Bitno je da znamo i da to što ćemo ispasti dobra žena ili ćerka, sutra može da šteti nama i našoj porodici", poručila je Ranković.

Ona je dodala da žene često odrastaju s uverenjem da će se udati i imati muževljevu imovinu, što zapravo nije tačno, jer kuća u koju dođu nije imovina koja se

deli prilikom razvoda, već muževljeva nasleđena imovina koja se ne deli.

Ranković je rekla da, posebno u današnje vreme, ta imovina predstavlja i osećaj neke sigurnosti, posebno ako znamo da žene rade za manje plate od muškaraca, da češće preuzimaju brigu o porodici i da se odriču.

"Teže nam je i da steknemo. A ako možemo iz naše primarne porodice da dobijemo tu neku vrstu sigurnosti, opet se smatra da ne treba da je prihvatimo, jer se smatra da smo ženska deca koja će se udati i biti u tuđoj kući", konstatovala je Ranković.

Dodala je da žene taj stav nose iz primarne porodice.

"Ako odrastate tako da treba da se odreknete nasledstva, vama će to nekako biti normalno i nećete se dvoumiti oko te odluke, već ćete poštovati odluku porodice. Često je slučaj da morate da birate između imovine i porodice, odnosno brata koji će reći da mu se više ne obraćate i prekine kontakt, ukoliko prihvatite svoj deo nasleđa", navela je Ranković.

Govoreći o 25 odsto slučajeva gde su žene vlasnici imovine, ona je rekla da su žene vlasnici uglavnom imovine manje vrednosti.

"Žene su uglavnom vlasnice zemlje koja nema neku veliku vrednost. To nisu neki stambeni objekti koji imaju primarnu vrednost za življenje. Kada govorimo i o toj raspodeli nasledstva, kuće i stambene objekte koje imaju neku vrednost, uzimaju muškarci, dok žene dobijaju neke manje bitne delove", konstatovala je Ranković.

Advokat Ahmed Delimeđac rekao je za K1 da takva situacija sa nasleđivanjem vuče korene iz nezakonske regulative, dok je Zakon o nasleđivanju u Srbiji je jedan od najboljih zakona, koji je pretrpeo najmanje izmena.

"Zakon je vrlo korektan, pravičan i nije diskriminatoran. Ne pravi nikakvu razliku između ženskih i muških naslednika", ističe Delimeđac.

On kaže da se žene odriču imovine u korist svoje braće, jer je to stvar običaja koji su u skladu sa našim mentalitetom.

"Kod nas se podrazumeva da žena treba da se odrekne imovine u korist brata. Ta tradicija potiče još iz doba šerijatskog prava, gde je postojao miraz koji je predviđao da se ženi nakon udaje dodeli neki deo imovine, gde ona nakon toga gubi sva prava nasleđa porodice. Kod nas je uobičajeno, podrazumeva se i očekuje se od žena koje su inače inferiornije u našem društvu, da se odreknu u korist brata. To je stvar tradicije, kulture i nedostatka kulture kod nas", objašnjava Delimeđac.

On upozorava da, ukoliko se žena predomisli i želi da povrati svoj deo imovine koje se odrekla u korist brata, ne može to da uradi, jer je naslednička izjava neopoziva.

Takođe, advokat upozorava da ostavinske rasprave ozbiljno narušavaju odnose u porodici.

"Da ne preteram, ali sigurno u 90 odsto slučajeva. Sve te rasprave koje dođu do suda, gotovo uvek poremete trajno odnose u porodici. Čim se pojave dve strane koje zastupaju interese oko imovine, tu nema popravljanja odnosa. U suštini, tu se pokazuje disfunkcionalnost tih porodica. Vidi se da je uvek bila bitna ta imovina", poručuje Delimeđac.