Ristić: Temperature u Srbiji u narednom periodu u padu,novi toplotni talas krajem jula

BEOGRAD - Meteorolog Ivan Ristić izjavio je danas da će u narednom periodu temperature u Srbiji padati i da početak jula neće biti preterano topao.

"U narednom periodu očekuje nas promenjivo vreme, a to je možda još i gore za zdravlje ljudi, jer ako su svaki dan sparine i kiše to svako od nas oseća", rekao je on za Tanjug

Prema rečima Ristića, novi toplotni talas nas očekuje u drugoj polovini jula, dok će temperature od oko 40 stepeni ponovo biti oko 24. jula.

"Kako budemo išli prema početku jula, temperature će polako, sve više paditi, tako da će se naći ponovo u tom nekom opsegu između 25°C i 30°C, koje možemo nekako da tolerišemo, čak i sa većom vlagom", rekao je on.

Ristić je naveo i da su svi prethodnih 12 meseci od juna prošle godine rekordni i najtopliji od 1960. ne samo u Srbiji već i na planeti, a najtopliji region je Balkan.

"Znači, na planeti Zemlji najviše odstupanje na normalnu temperaturu ima Balkan sa oko 2,5 stepena, a Bosna i Hercegovina od zemalja je najtoplija na planeti", rekao je on.

Ristić je naveo i da on ima neku svoju teoriju koja se zove tajna veza između klime, vulkana i zemljotresa.

"Po mojoj teoriji, geotermalna energija koja stiže iz dubine zemlje, ona je odgovorna za promenu klime. Znači nije samo čovek odgovoran, nego i ta neka dešavanja", rekao je on.

Ristić je dodao i da smo mi svojom urbanizacijom dosta uradili na tome da ti efekti budu još veći.

"Od 1980. imamo i porast broja zemljotresa za četiri puta, imamo puno i vulkana. Tako da, sve ide u prilog tome da se nešto dešava ispod i unutar zemlje, ali i čovek je dosta uradio da to još pokvari posebno urbanizacija i seča šuma", rekao je on.

Ključan faktor koji određuje cirkulaciju na planeti Zemlji, kako je naglasio, je Pacifik i Indijski okean.

On je rekao i da naša rasa slabo podnosi pustinjski tip klime zbog sparine i vlage i da tada mogu ljudi primetiti pojačane otkucaje srca.

"Juče je vlaga bila 50 odsto, a da bismo se lepo osvežili na temperaturi preko 35°C prijala bi nam vlaga do oko 10-15 odsto i tada ne bi toliko osećali toplotu", rekao je on.

Prema njegovim rečima, problem nastaje kad se mi znojimo, ali to je bez efekta, jer naš znoj ne isparava.

"Da bi došlo do hlađenja našeg tela, znoj mora da isparava. A kad je velika vlaga u vazduhu vi se možete znojiti, nego ne može da isparava taj znoj. Budemo mokri, ali to nam ne pomaže, znoj stoji na nama. Taj prelaz iz tečnog u gasovito stanje, to nas hladi", objasnio je Ristić.