Obeležen Dan despota Stefana Lazarevića u manastiru Manasija, prisustvovao Vučević

DESPOTOVAC - U manastiru Manasija danas je obeležen Dan Despota Stefana Lazarevića - ktitorska slava manastira, a svečanoj liturgiji koja je tim povodom služena, prisustvovali su predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević, ministar kulture Nikola Selaković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović i brojni vernici.

Tom prilikom, Selaković je najavio da se očekuje da obnova manastira Manasija bude završena 2027.

Premijer i ministri poklonili su se moštima Despota Stefana Lazarevića, koje se čuvaju u južnom delu crkve manastira, koji je sin kneza Lazara, Stefan Lazarević, u istoriji poznat i kao Stevan Visoki, podigao nedaleko od Despotovca između 1407. i 1418. godine.

"Danas odajemo državničku počast jednom od najznačajnijih vođa Srbije u istoriji. Despot Stefan Lazarević bio je i vojskovođa, i diplomata, i mecena kulture, ali i veliki graditelj”, podsetio je Starović posle obilaska manastirskih kompleksa i sastanka sa bratstvom manastira na čelu sa igumanom Pavlom.

Starović je dodao da je despot Stefan Lazarević "preselio despotovinu u prestoni grad Beograd", od kog je napravio centar trgovine između Balkanskog poluostrva i Centralne Evrope, a ima i najveće zasluge za razvoj rudarstva u Srbiji.

“U njegovo vreme, dakle, u XV veku donet je i prvi srpski Zakon o rudnicima, a Srbija je postala najjači rudarski centar Evrope. Šta bi danas rekao despot Stefan kada bi znao da, nažalost, mi danas imamo u našoj državi one koji se zalažu za to da se odreknemo svog rudnog bogatstva, koje je gospod podario srpskoj zemlji, i da odustanemo od rudarstva kao od privredne grane i delatnosti na kojoj je srpska srednjevekovna država, njena moć i snaga zapravo izgrađena. To je samo jedna od pouka koja nam ostaje za despotom Stefanom srpskim, pouka koju moramo znati da poštujemo i da sledimo te svetle primere iz istorije”, poručio je Starović.

Ministar kulture Nikola Selaković izjavio je da je država u prethodnom periodu, kada je reč o obnovi, konzervaciji i restauraciji naših srednjovekovnih spomenika kulture, najviše novca ulagala u Manasiju, ali će u narednom periodu investirati znatno više.

“Na sastanku koji smo danas imali postigli smo apsolutnu saglasnost da upravo manastir Manasija i čitav kompleks oko njega treba da budu težište našeg delovanja u naredne tri i po godine, kako bismo 2027. godinu dočekali sa završenom obnovom manastira Manasija i čitavog kompleksa fortifikacije oko njega u najvećem delu", rekao je Selaković.

Prema njegovim rečima, jedan razlog za tu obnovu je EXPO 2027, kada se očekuje da u tri meseca više od tri miliona ljudi poseti Srbiju.

"Pored toga, 2027. će biti obeležen istorijski važan jubilej - 600 godina od smrti despota Stefana Lazarevića. Još jedan važan razlog da posao obavimo do tada je da ovaj spomenik kulture, koji se nalazi na tentativnoj listi UNESCO od 2010. godine, od 2027. stekne apsolutno sve neophodne preduslove za podnošenje dosijea UNESCO-u, za stavljanje manastira pod zaštitu UNESCO-a kao dela svetske kulturne baštine”, najavio je ministar kulture.

Manastir Manasija ili Resava, kako se nekada zvao, jedan je od najznačajnijih spomenika srpske srednjovekovne kulture i najznačajnija građevina koja pripada takozvanoj „Moravskoj školi“.

Odmah posle osnivanja, Manasija je postala kulturni centar despotovine. Njena, takozvana, „Resavska škola“ bila je prepisivačka radionica i izvor pisanih dela i prevoda, čak i u vremenu posle pada despotovine, kroz ceo 15. i 16. vek.