Đurović: Nemačke mere kontrole granica uzrokovane su jačanjem desnice na izborima

BEOGRAD - Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović ocenio je da su danas uvedene mere kontrole duž cele granice Nemačke zbog preopterećenosti tamošnjeg sistema za prihvat tražilaca azila, direktno uzrokovane rezultatima nekoliko prethodnih izbora u nemačkim federalnim jedinica u kojim je desnica pobedila.

Đurović je za Tanjug izjavio da je očigledno da vladajuća koalicija u Nemačkoj smatra da su migranti i migracije jedan od razloga zašto su ljudi u tom broju glasali za desnicu.

"Ovo su mere koje odgovaraju i na napade i incidente koji su se dešavali u Nemačkoj u prethodnom periodu, a koji su bili vezani sa pokušajima da ljude koji su ostali i koji nisu dobili azil, da ih vrate nazad u zemlje odakle su došli, pri čemu je u poslednjem slučaju došlo i do ranjavanja i ubijanja nekoliko ljudi. To je sve uznemirilo nemačku javnost i koalicija na vlasti pokušava da na neki način pokaže građanima da brine", objasnio je Đurović.

Dodao je da je nemačka vlast pokazala da i ona koristi migracije u svoje dnevno-političke svrhe, između ostalog, postavljajući graničnu kontrolu na graničnim prelazima sa susednim evropskim zemljama.

"Koliko je to efikasno vrlo je upitno. Imajući u vidu da su to kontrole na graničnim prelazima, da migracija tako ne funkcioniše, da kada ljudi jednom uđu u Evropu, u Evropsku uniju, oni vrlo lako dođu i do Nemačke. Tako da upitno je koliko ove mere ovako i na ovaj način će dovesti do rezultata", ukazao je Đurović.

Napomenuo je da zaustavljanje ljudi na granicama Nemačke ne znači da oni ne mogu da traže azil, što onda, kako dodaje, mnogo komplikuje proceduru povratka tih ljudi u prve zemlje Evropske unije odakle su došli, jer treba sprovesti Dablinsku proceduru, a vraćanje ljudi je, kako kaže, tehnički i birokratski vrlo zahtevno.

Ukazao je da je bitno razdvojiti legalne i iregularne migracije, jer Nemačka, kao i druge zemlje zapadne Evrope, imaju različite politike prema pitanju radne snage u Evropi.

"Oni bi želeli radnu snagu, u svetlu izuzetne potrebe za radnom snagom u Evropi. Radna snaga je neophodna da bi te države nastavile prosperitetno da funkcionišu, sa jedne strane...S druge strane, iregularne migracije, to su ljudi koji dolaze bez papira, ali najčešće su izbeglice i beže od progona u svojim zemljama. Podsetiću i ove godine, najveći broj ljudi dolazi iz Sirije, Avganistana, prolazi kroz Srbiju i dalje dolazi i do Nemačke", rekao je Đurović.

Iz tog razloga, dodaje on, vrlo je teško pomiriti ova dva različita pogleda na migracije.

"Kada šaljete poruke jednoj grupi, legalnim migrantima, da treba dođu i da rade, vi neminovno šaljete i poruku i drugima, koji su ugroženi, da ima mesta za sve, jer je to izobilje gde idu da rade...onda izbeglice ne razumeju zašto ih neko ne bi stavio pod svoj kišobran i zaštitio, pa je i to jedan podstrek za ljude koji dolaze", rekao je Đurović.

Sa druge strane, dodaje on, barijere, fizičke ograde i antimigranska retorika ima za cilj, ne samo da animira domaću javnost, između ostalog glasače od ekstremne desnice, već i da šalje poruku tim istim izbeglicama da će se suočiti sa fizičkim barijerima, problemima i da neće moći tako lako da dođu.

"Što je isto tako vrlo upitno po pitanju efekata, ako vi uzmete u obzir da ljudi koji beže su izbeglice i oni nemaju alternativu. Oni će pokušati sve samo da se spasu i domognu nekog boljih života. Tako da na terenu, sve te mere koncipirane birokratski, iz centara moći, između ostalog i iz Federalne kancelarije u Nemačkoj, upitno je koliko dovode do rezultata. Sve se na kraju svodi na dnevno-političke ciljeve, jer rešavanje ovako složenog pitanja migracije zahteva dugoročnu pripremu i rad, što podrazumeva period od pet do 10 godina rada, a pitanje je koliko političke elite imaju vremena da ovako pitanje rešavaju na dugi rok", rekao je Đurović.

Upitan šta misli o meri Švedske, koja želi da migrantima koji se nisu uklopili u njihovo društvo poveća novčani dodatak na 30.000 evra, kako bi otišli iz zemlje, Đurović odgovara da je pitanje šta to znači uklopiti se u društvo.

"Mislim da su problemi mnogo dublji, a to znači da je integracija ovih ljudi posustala i to je veliki problem za lokalne sredine, gde su ovi ljudi sada izolovani u svojim okruženjima i oni se dodatno radikalizuju ili izoluju od većine društva. Nuđenje neke jednokretne pomoći za ljude da napuste tu zemlju gde su možda i odrasli, rodili se, ili borave veoma dugo, nisu podstrek", rekao je on.

Smatra da su mere za integraciju jedno rešenje, da se ovi ljudi ubrzano sveobuhvatno uključe u evropsko društvo.

"Ono što je vidljivo jeste da ljudi druge vere, drugačijeg izgleda, običaja često ostaju, na margini društva, vrlo često su i tiho diskriminisani. Većina ne želi da ih prihvati, da ih angažuje, da ih zaposli i to dodatno stvara jedan kontraefekat, gde ovi ljudi budu podložni za ekstremizam i za radikalizaciju. Imali smo situaciju u Francuskoj, u kojoj je društvo jako podeljeno. Migranski sloj je postao i socijalni sloj, postao je i religijski sloj, drugačiji od onog što je glavno u društvu. Sve to dalekoosežno stvara probleme, a političke elite pokušavaju ovaj problem da reše kratkoročno, brzo, kroz neki finansijski podstrek, ne upuštajući se u prave razloge zašto dolazi do problema u lokalnoj sredini", rekao je Đurović.

Na pitanje da li je Srbija u riziku da postane "parking za migrante", Đurović je odgovorio da smo mi stalno u tom riziku i da smo na direktnom putu globalne migracije koje ide ka Evropi.

"Ona je dominantna iz godine u godinu i ide preko Turske, preko Balkana dalje ka Evropi. Ove godine je kroz Srbiju prošlo između 40.000 i 45.000 ljudi do ovog trenutka, što je upola manje u odnosu na prošlu godinu, ali su izuzetno velike brojke", rekao je Đurović.

Naveo je da migranti koji prolaze korz Srbiju na putu do Evrope jesu ljudi iz Sirije, Afganistana, Pakistana, Libana, Bliskog istoga, kurdske izbeglice.

"Svi oni hrle dalje, najčešće ka zemljama Zapadne, Evropske unije, između ostalog i ka Nemačkoj. Da li će se stvari smiriti i kako njih rešavati, kako migracije zaustaviti, rešenje je u zemljama odakle ovi ljudi dolaze, ili u zemljama Mediteranskog basena, gde je potrebno uspostaviti koliko toliko održive sisteme za prihvat ovih ljudi. Dok god ove ljude ne može da sačeka ništa, ni krov nad glavom, ni neka pomoć, ni normalan život, na putu do EU, ne može da se očekuje da migracija zaista i stati", zaključio je Đurović.

Ocenio je da od mera "ograda i barijera" profitiraju samo krijumčari.