Stanislav Sretenović: Balkan će biti sporedno spoljnopolitičko pitanje za novu administraciju

BEOGRAD - Istoričar Stanislav Sretenović ocenio je danas da ko god da dođe na čelo SAD, bilo Kamara Haris ili Donald Tramp, novoj amdinitraciji Balkan će biti sporedna spoljnopolitička tema.

Prema njegovim rečima, spoljna politika SAD tradicionalno i istorijski gledano uvek je u drugom planu na predsedničkim izborima u odnosu na unutrašnju potiliku, životni standard, ekonomiju, bezbednost imigracije i druge teme među kojima je i abortus.

"Ko god da dođe na čelo SAD njemu će Balkan biti sporedna spoljnopolitička tema. Ključna tema vezana za novog predsednika je odnos prema EU i posebno prema Kini. Trenutno jedna od velikih tema gde se spoljna i unutrašnja politika vezuje su kineski električni automobili i takse koje bi u krajnjoj liniji, ako dođe do povećavanja taksi i carina, plaćali građani SAD", rekao je Sretenović za Tanjug i ocenio da je upravo tu možda veza između spoljne i unutrašnje politike.

On je to rekao na pitanje šta može da se očekuje od nove administracije koja god da bude pre svega prema EU, ali i prema Balkanu tako i prema Srbiji.

Istoričar je ocenio da iako mnoge države i razni faktori pokušavaju da određenim koracima isprovociraju američku politiku da obrati pažnju na spoljnu, prvenstveno na Izrael i Iran, američki građani se neće odnositi prema spoljašnjim incidentima ili ratnim dešavanjima već prema unutrašnjim pitanjima.

"U svakom slučaju, koplja će se lomiti na spoljnopolitičkom planu oko toga kako će se američka ekonomija pozicionirati u odnosu na Evropsku uniju, koja je trenutno najjača ekonomija na svetu, jer je oko 40 odsto svetske ekonomije u EU, kao i oko Kine, koja ima ekonomiju uzlaznog karaktera, i oko problema, ali u manjoj meri, rata u Ukrajini i rata na Bliskom Istoku", naveo je Sretenović.

Prema njegovim rečima, američka spoljna politika ima jednu konstantu i ništa ključno se neće dogoditi osim možda nekih smirivanja na osnovu ličnih kontakata koja najavljuje republikanski kandidat.

Sretenović koji je ocenio da je ključna karakteristika ovih izbora u tome što oni jako dugo traju, što su veoma teški, veoma opterećeni međusobnim kritikama, optužbama, međusobnim čak i uvredama kandidata iz republikanske i demokratske stranke.

"Radi se o izborima koji su opterećeni teškoćama, koji će biti zapamćeni po dužini, po promenama", rekao je Sretenović i podsetio da je demokratska stranka promenila čak kandidata za vreme kampanje, da su postojala dva pokušaja atentata na republikanskog kandidata što su sve činjenice koje ove izbore izdvajaju od ostalih.

Sa druge, strane, kako kaže, kontinuitet je to što i dalje postoji sukobljavanje dva predsednička kandidata iz dve partije koje su se tokom istorije profilisale kao Republikanska i Demokratska stranka i nema trećeg kao u većini evropskih izbora.

"Ako posmatramo i medijski nivo, možemo da vidimo da i tu postoje određeni kontinuiteti od 60-ih godina 20. veka i od čuvene televizijske debate u kojoj je 1960. učestvovao Džon Fitdžerald Kenedi koja je bila izuzetno medijski pokrivena, u kojoj su kandidati ne samo izlagali svoje političke programe, nego su i glumili", kazao je on.

On smatra da je gluma isto karakteristika i ove predsedničke kampanje.

"Vi vidite republikanskog predsedničkog kandidata koji igra na pozornici, demokratsku kandidatkinju koja pravi grimase kao na pozornici i sve to je propraćeno medijima koji još i dodaju određenu emotivnu stranu tim političkim sukobima", rekao je Sretenović.

Na pitanje kako se uopšte došlo do toga da je nekada Afroamerikancima bilo zabranjeno uopšte da glasaju, a da su na kraju Amerikanci dobili i predsednika i kandidatkinju koji nisu belci kaže da to pokazuje evoluciju stava prema građanima.

"Još od građanskog rata američkog ili još od rata za nezavisnost, pojedine kategorije su integrisane u proces odlučivanja i u kampanje predsedničke", rekao je on i podsetio da su sa Barakom Obamom SAD dobile crnog predsednika, da je on uspeo da mobiliše veliki broj glasova Afroamerikanaca što sada pokušava da uradi demokratska kandidatkinja Kamala Haris, ali sa manje uspeha.

"U svakom slučaju to govori o američkom društvu koje se razvija, koje je veoma dinamično i koje polaže sve više i više pažnje na građane koji su tradicionalno gledano bili po strani", rekao je Sretenović.