Dopisnik Tajmsa: Poraz Rusije jedina opcija za mir u Ukrajini

BEOGRAD, 19. novembra (Tanjug) - Dopisnik Tajmsa iz Ukrajine i istočne Evrope Maksim Taker izjavio je danas da je jedina opcija za postizanje trajnog mira na istoku Evrope poraz Rusije u ratu u Ukrajini.

Govoreći na panelu "Redefinisanje pobede u Ukrajini" na Beogradskoj bezbednosnoj konferenciji, Taker je rekao da Rusi neće biti zadovoljni da ostanu tu gde su sada.

"Putin ima veće teritorijalne ambicije. Nije promenio stav o tome. On nastavlja da govori da Ukrajina nema pravo na postojanje. Nedavno je govorio o tome kako u Harkovu ima mnogo ljudi koji govore ruski, kao i u Odeskoj oblasti. On će nastaviti da traži načine da potvrdi svoje teritorijalne pretenzije na Ukrajinu. Mislim da je jedina opcija za postizanje trajnog mira na kraju poraziti Rusiju u ovome", rekao je Taker, ali i dodao da će to biti veoma teško.

On se osvrnuo na izbor Donalda Trampa za novog američkog predsednika i kako će to uticati na rat u Ukrajini.

"On ima plan. Tramp je veliki deo svoje ekonomske imperije, još pre ulaska u politiku, izgradio na ruskom kapitalu i to ne smemo zaboraviti kao važnu i zabrinjavajuću činjenicu", rekao je Taker.

On je istakao da bi dodatna američka pomoć ukrajinskoj vojsci pomogla kako bi uticala na poboljšanje stanja na frontu.

"Moramo da gledamo realno kada govorimo o tome kada bi rat mogao da se završi i shvatimo da otvoreni ulazak NATO sa Rusijom nije realan. Moramo tražiti druge načine kako će se za pregovaračkim stolom na kraju razrešiti kriza", ocenio je Taker.

On je dodao da se Ukrajinci osećaju izdano jer nisu dobili dovoljno oružja.

"Ovaj rat predugo traje i utiče na sve delove društva, od muzičara do ugostitelja, sportista. Svi su iscrpljeni i što se ne postigne mir, posledice na društvo će biti teže", konstatovao je Taker.

Direktorka Međunarodnog instituta Afari Natalija Toci izjavila je da bi prekid vatre u Ukrajini bio dobar dogovor za ruskog predsednika Vladimira Putina.

"Daće mu nekoliko godina da se pregrupiše, naoruža, a onda krene na neki novi komad evropske teritorije i na neki evropski narod", rekla je Toci, dodavši da joj nije jasno na koji način razmišlja ruski predsednik.

Naglasila je da je pravo pitanje kako će dolazak novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa uticati na Rusiju i EU.

Dodale je da je, do sada, postojao element predvidljivosti u načinu na koji su SAD i Evropljani podržavali Ukrajinu, ali da je to bila pomoć, kako je rekla, sa jednom rukom vezanom na leđima.

Toci smatra da prilikom dogovora o miru da se mora postići i dogovor oko kažnjavanja odgovornih za ratne zločine u Ukrajini.

"Ukrajina se slaže samo sa takvim prekidom neprijateljstava kojim će im biti obezbeđene garancije kao u Koreji ili na Kipru. Potreban nam je značajan vojni paket pomoći da bi se garantovala sposobnost Ukrajine za dovoljno odvraćanje Rusije u dužem vremenskom periodu i pravi paket finansijske pomoći za obnovu Ukrajine u posleratnom periodu", poručila je Toci.

Na pitanje o odluci SAD da dozvole Ukrajini napade američkim dalekometnim oružjem u dubinu ruske teritorije, Toci je odgovorila da je to prirodna odluka, jer je jedini način da se izvrši pritisak na Rusiju da započne bilo kakve pregovore.

"Očigledno je došlo do eskalacije i to je posledica ruskih poteza. Razmislite sada o odluci da se u Rusiji rasporedi oko 11.000 severnokorejskih vojnika. Očigledno, to nije bila posledica bilo kakve odluke koju je Zapad doneo", rekla je Toci i dodala da bi svako trebalo da razmisli kada je poslednji put video trupe iz Azije na tlu Evrope i koliko to govori o toj situaciji.

Kako je rekla ta odluka došla je posle prošlonedeljnih najtežih ruskih raketnih i bespilotnih napada na ukrajinsko civilno stanovništvo i energetsku infrastrukturu, a neposredno nakon što je Putin razgovorao sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.

"Evropska javnost govori o miru, ali nije isto razmišljanje običnih ljudi u Evropi i vojnih struktura, posebno u Rusiji", upozorila je Toci.

Saradnik Ženevskog centra za bezbednosnu politiku Oleksandr Šali ocenio je da rat ne može da stane zbog nezakonite ruske aneksije ukrajinskih regiona koji su ušli u Ustav Rusije.

"To je do 20 odsto ukrajinskih teritorija. Sada je nemoguće okončati ovaj rat bilo kakvim mirovnim sporazumom, pravno obavezujućim mirovnim sporazumom. Da bi se zaključio ovaj sporazum, potrebno je promeniti ustav Rusije. Ali prema ustavu Rusije, nemoguće je promeniti ustav Rusije smanjenjem teritorije Rusije. To je novi amandman na ruski ustav", rekao je Šali.

On smatra da mora doći do trenutnog prekida vatre ali da je pitanje da li će linija razdvajanja biti pravedna ili ne.

"Bilo kakvo okončanje neprijateljstava treba da se izvrši bez ikakvih predrasuda za teritorijalni integritet Ukrajine u granicama od 1991", smatra Šali.

On veruje da će se rat nastaviti možda i narednih desetak godina.

"Izgleda da neće biti vojne pobede nijedne strane u sukobu pa će se vojna dimenzija nastaviti. Prema mom mišljenju, rat može trajati narednih pet, osam, deset godina, u zavisnosti od sposobnosti Rusije, a ne od volje Rusije, jer je krajnji cilj Rusije potpuno potčinjavanje Ukrajine, rušenje evropskog bezbednosnog poretka i stvaranje novog bezbednosnog poretka na starom kontinentu duž ruskih interesa", ocenio je Šali.

Na pitanje zašto nije dogovoren mir u Istanbulu, Šali, koji je bio član ukrajinske delegacije, je rekao da je Istanbul propao jer je u tom trenutku, za ključne kreatore politike širom sveta, nastavak rata bio manja politička cena od završetka rata.

Šali je objasnio da je u prvobitnom predlogu Istanbulskog sporazuma bio predviđen član jednak Članu 5 NATO, ali je kasnije Rusija tražila da se on preinači tako da, ako u budućnosti Ukrajina bude predmet vojnog napada ili specijalne vojne operacije, bude neophodan konsenzus svih garantovanih država da pomognu Ukrajini.

"Za nas je to bilo potpuno nemoguće. Dakle, u slučaju da Rusija ponovo napadne Ukrajinu i tada bi Rusija morala da pristane da pomogne", naveo je Šali.

Dodao je da je Rusija tražila da se odmah prizna nezavisnost tzv. Donjecke i Luganske Republike i prava Rusije na suverenitet nad Krimom, dok je Ukrajina tražila da se pristane na neslaganje po teritorijalnim pitanjima, a da se o budućem statusu Krima razgovara za 15 godina.

 Prema njegovim rečima, u Istanbulu je još bilo vremena da se postigne dogovor jer, u to vreme, Rusija još nije anektirala ukrajinske regione.

Šali je istakao da za Ukrajinu postoje neki strateški principi, a prvi od njih je da svi priznaju da su oni žrtve agresije.

"Za nas strateški znači pobeda znači da ruski agresor zaustavi agresiju, uspostavi međunarodni poredak, povuče svoje trupe na granicu 1991. godine, plati reparacije, kazni zločince i da garancije da se vojna, nova agresija Rusije neće ponoviti u budućnosti. To je za nas strateška vizija pobede", naveo je Šali.

Dodao je da, ipak, smatra da je vreme da se vrati na diplomatiju.

"Ali naš ključni uslov je održiv mehanizam garancije bezbednosti. Zemlja koja se odrekla svojih nuklearnihe zaliha prema Budimpeštanskom memorandumu ima posebnu privilegiju sada nakon što budimpeštanske garancije nisu dale pouzdane, efikasne i stvarne bezbednosne garancije. Najbolje bezbednosne garancije za Ukrajinu sada, a to je ideja koju podržava većina ukrajinskog stanovništva, jeste biti članica NATO-a uz primenu člana 5 NATO-a do linije prekida vatre", rekao je Šali.

Kako je rekao, najvažnija stvar u budućim pregovorima je da se teritorijalni status odloži za buduće diplomatske pregovore, koji će se možda nastaviti za 20, 30 godina.

Osnivač Konsultantske kompanije FACE Velina Čakareva rekla je da svaki mirovni predlog za Ukrajinu koji uključuje zamrznuti konflikt Rusija neće prihvatiti jer je to protiv njenih interesa.

Čakarova je rekla da Evropa i SAD moraju da nastave podršku Ukrajini u svakom smislu, jer će Rusija nastaviti sa još jačom agresijom.

"Nerealno je očekivati da će NATO trupe biti poslane u Ukrajinu ako me pitate za moj pogled šta je realno da se desi", rekla je Čakarova.

Kako je rekla, u narednom periodu Evropu očekuje još mnogo bitnih izbornih procesa što će naterati te države da se više bave svojim unutrašnjim pitanjima, a od ishoda tih izbora mnogo će zavisiti i budući odnosi prema Ukrajini.

"Ono što vidim da se dešava u dužem vremenskom periodu je praktično ponovno pojavljivanje neke vrste gvozdene zavese 2 duž istočnog krila NATO-a, uključujući celu teritoriju Ukrajine, koja je legitimno i verodostojno deo Ukrajine i koja mora biti zaštićena kao takva u slučaju daljih napada Rusije", poručila je Čakareva.

Dodala je da je za Ukrajinu najbitnije pitanje garancija za eventualne buduće napade na njenu teritoriju.