Novi Sad: Obeležena godišnjica NATO bombardovanja SR Jugoslavije

NOVI SAD  - Godišnjica NATO bombardovanja SR Jugoslavije obeležena je danas i u Novom Sadu na različite načine, od organizovanja izložbi do trčanja u znak sećanja na žrtve.

Bombardovanje Novog Sada počelo je 24. marta gađanjem policijske stanice, ali Novosađani najviše pamte 1. april kada je srušen Varadinski most i kada je na njemu poginuo Oleg Nasov, koji je biciklom krenuo na posao.

Spomenik Olegu Nasovu nalazi se upravo na tom mostu.

Nakon Varadinskog, srušen je i Most slobode, a na njemu se u tom momentu zateklo više civila, od kojih su neki bili i u vodi.

Jedan od tada prisutnih, Kristian Lotrean rekao je za Tanjug da ga je uzbuna zatekla na prvoj trećini mosta, a da je ubrzo iznad Dunava video raketu.

"Ostao sam na delu mosta koji je ostao da stoji posle udara. Tada smo nas nekoliko koji smo ostali na mostu imali sreće jer je Velja Teodorović okrenuo čamac i vratio se po nas", rekao je Lotrean.

Lotrean je rekao i da ih je alas pokupio čamcem i odveo na Štrand, kao i da njemu svi duguju večnu zahvalnost za taj čin.

"To su sad samo neke slike na neko strašno vreme. Moja tadašnja perspektiva kao klinca, kao da je prolazilo mimo mene. Pamtim to po druženju, basketu, skloništu, ali su odrasli bili svesni koliko je to sve ozbiljno", kazao je Lotrean.

Od tri mosta u Novom Sadu, Žeželjev je najduže odolevao, srušen je tek iz šestog puta i tada jedina poveznica sremske i bačke strane ostaje skela. Reporterka u to vreme Biljana Džombeta Krupinski rekla je da su se ljudi u jednom momentu organizovali da brane Most slobode.

"To je više bilo okupljanje, hajde da odemo i da vidimo šta možemo da uradimo. Sećam se da sam pozvala tadašnjeg gradonačelnika, probudila sam ga i on je rekao 'niko ništa ne brani, u krevetu smo, tu smo' ", rekla je Krupinski.

Prema njenim rečima, kada su srušena sva tri mosta, ono što je obeležilo to vreme je da su ljudi zadržali duh, pogotovo na sremskoj strani.

"Ostali su bez vode i gasa, ali su se šalili. Koristili su tehničku vodu, sa bakrom...", kazala je Krupinski.

U Novom Sadu je bombardovana i televizija na Mišeluku, a najviše pita gađana je rafinerija, čak 12. Zbog gađanja rafinerije, grad je dugo posle bombardovanja imao problema sa dodatnom zagađenošću.

Ni Novi Sad nije izuzetak kada su u pitanju bombardovanja civilnih naselja, pa su tako stradali Sremska Kamenica, Ribnjak, Jugovićevo, a poslednjeg dana i Šangaj, gde je stradao Milan Bajić.

Poslednji dan bombardovanja bio je i najkrvaviji u Novom Sadu.

Ove godine, u gradu je organizovano nekoliko izložbi na različitim lokacijama, a jedna od zanimljivijih je "Svetska propaganda i Srbi" u Istorijskom arhivu grada.

Agresija NATO alijanse na Srbiju, odnosno tadašnju SR Jugoslaviju, počela je 24. marta 1999. godine u večernjim satima, bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Kako je svetskoj javnosti predstavljeno, razlog agresije bila je situacija na Kosovu i Metohiji, odnosno teška humanitarna kriza na tom prostoru, a naredbu za napad dao je Havijer Solana, tada generalni sekretar NATO, generalu SAD Vesliju Klarku.

Kao izgovor za agresiju NATO iskorišćeni su događi u Račku, 15. januara, a onda i neuspeh navodnih pregovora vođenih u Rambujeu i Parizu.

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom 78 dana agresije ubijen je 1.031 pripadnik Vojske i policije, a poginulo oko 2.500 civila, među njima 89 dece. Ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba vodi se kao nestalo.