Ambasador Ukrajine u Beogradu: Krimski Tatari ponovo napustili Krim posle 2014. godine

BEOGRAD - Ambasador Ukrajine u Beogradu, Volodimir Tolkač, izjavio je danas da se krimskotatarski narod ponovo ne oseća kao kod kuće na svojoj rodnoj zemlji jer su morali da napuste Krim posle ruske okupacije poluostrva 2014. godine.

Ambasador Tolkač je, u autorskom tekstu povodom Dana sećanja na žrtve deportacije krimskotatarskog naroda 1944. godine, 18. maja, ukazao da se na taj način ponovila istorija i da je na hiljade krimskih Tatara ponovo bilo prisiljeno da napusti svoje domove.

"Ruske okupatorske vlasti su svih ovih godina zatvarale, mučile i sprovodile represivnu politiku zastrašivanja, krimski Tatari su nestajali bez traga, kršila su se građanska, politička i kulturna prava od strane Ruske Federacije", naveo je ukrajinski ambasador.

Tolkač je napomenuo da su od 24. februara 2022. godine, od početka "sveobuhvatne agresije Rusije na Ukrajinu", krimski Tatari, koji su se 2014. godine preselili u Hersonsku i Zaporošku oblast, ponovo izloženi zlostavljanju.

"Bol krimskotatarskog naroda je naš zajednički bol. Nikada nećemo zaboraviti, niti oprostiti zločine Staljinovog i Putinovog režima", rekao je ambasador.

On je izrazio uverenje da će istorijska pravda biti uspostavljena, da će Ukrajina biti slobodna i da će krimski narod imati puno pravo da slobodno živi u svojoj istorijskoj otadžbini, a da će, kako je naveo, "teroristička vojska Ruske Federacije biti kažnjena za strašne ratne zločine koje je počinila na našoj zemlji".

Tolkač je istakao da Ukrajina zahteva pravedan sud i poziva strane partnere da joj se pridruže da bi koncept međunarodnog prava "praktično potvrdio neminovnost odgovornosti predstavnika zemlje agresora, za suze i tugu, za sve ratne zločine".

Ukrajinski ambasador je podsetio da Ukrajina svake godine od 1994. obeležava 18. maja Dan žalosti i sećanja na žrtve deportacije krimskotatarskog naroda, kao i da je 2015. označila deportaciju 1944. godine kao genocid nad krimskotatarskim narodom.

Po naređenju sovjetskog lidera Josifa Staljina, 18. maja 1944. godine počela je deportacija krimskih Tatara sa rodnog Krima u centralnu Aziju i teretnim vagonima deportovano je oko 200.000 ljudi, uglavnom žena, dece i staraca, podsetio je Tolkač.

On je istakao da je, prema zvaničnoj statistici, gotovo polovina krimskih Tatara, koji su nasilno preseljeni, umrla od gladi i bolesti.

Ambasador je ukazao da je nehuman čin deportacije rezultirao velikim brojem žrtvava, kao i da je za nekoliko dana ceo narod bio lišen svoje otadžbine.

"U specijalno organizovanim naseljima hiljade nevinih ljudi osuđeno je na smrt. Uništene su čitave porodice. Krimski Tatari su 12 godina imali status „specijalnih doseljenika“. Zabranjen im je prelazak granice naselja bez pisane saglasnosti. One koji su posećivali rođake u susednom selu osuđivali su na čak 25 godina lišavanja slobode", napomenuo je Tolkač.

Prema njegovim rečima, sovjetski totalitarni režim je nastojao da uništi sve tragove prisustva krimskih Tatara i više od 40 godina podsećanje na taj narod bilo je zabranjeno u popisima stanovništva SSSR-a.

Ukrajinski ambasador je takođe podsetio da su tokom kaznenih operacija na Krimu uništeni kulturno-istorijski spomenici, promenjena istorijska imena sela, naseljeni ljudi iz Rusije i drugih sovjetskih republika.

Tolkač je naveo da su posle raspada Sovjetskog Saveza, krimski Tatari počeli da se vraćaju u svoju otadžbinu, na svoj rodni Krim.

"Današnja ruska okupacija Krima dovela je do daljeg opadanja kulturnog života na poluostrvu, uništavanja mnogih istorijskih i arhivskih dokumenata", ukazao je ambasador Ukrajine u Beogradu.