Vesić: Urbanistički haos u nacionalnim parkovima biće zaustavljen izmenama Zakona o planiranju i izgradnji

BEOGRAD - Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić rekao je danas da će izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, koji je upućen u skupštinsku proceduru, Vlada u saradnji sa relevantnim institucijama voditi računa o tome da se sačuvaju nacionalni parkovi i zaustavi "urabinistički haos" koji u njima vlada.

"Mislimo da je vreme da u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode i svim drugim relevantnim institucijama Vlada vodi računa o tome kako će se nacionalni parkovi razvijati vodeći računa o tome da se očuva životna sredina i da se očuva ono što čini lepim te nacionalne parkove, a to je priroda", rekao je Vesić za Tanjug.

Ministar je istakao da kada se usvoje izmene zakona veća prava imaće institucije koje se bave zaštitom objekata kulture.

"Dešavalo se da primedbe Zavoda za zaštitu kulture ne budu usvojene i da se ruši neka zgrada za koju se smatra da treba da bude pod zaštitom ili ne. Sada smo prvi put uveli mogućnost da zavodi koji su nadležni za određenu teritoriju imaju pravo da traže prilikom usvajanja urbanističkih planova da se uradi studija o zaštiti kulturnih dobara", rekao je ministar.

Odluku o tome da li će se raditi studija, rekao je Vesić, donosiće zavodi, a ne komisija koja je obavezna da bude deo tih planskih akata.

"Zavodi imaju 12 meseci da donesu studije i tačno utvrde koji se objekti čuvaju, koji su uslovi zaštite i da se to striktno sprovodi. Da stave pod zaštitu ono što treba da bude pod zaštitom, a ne da drže čitave delove grada pod prethodnom zaštitom. Imate takav slučaj u Novom Pazaru, a do skoro je dve trećine Beograda bilo pod prethodnom zaštitom. Na taj način ne znamo šta treba da se čuva, a sa druge strane postoji da kažem arbitrarnost u odlučivanju. Sada više toga neće biti", objasnio je Vesić.

Takođe, dodao je, prvi put se uvedi mogućnost da zavodi mogu da utiču na izgled drugih objekata koji nisu pod zaštitom u kulturno istorijskim celinama tako što će se čuvati ambijentalni duh tih celina i uticati na to kako će izgledati fasade.

"Da vi ne možete u nekoj kulturno - istorijskoj celini da izgradite, iako imate objekat koji nije pod zaštitom, fasadu koja je u staklu i naprosto se ne uklapa u tu celinu", objasnio je ministar.

Uvedi se i konzervatorski nadzor, dodaje Vesić, koji će zavodima dati pravo da zaustave radove ukoliko smatraju da se izvodi bilo šta što nije u skladu sa projektom.

"To znači da kada se radi rekonstrukcija na objektima koji su pod zaštitom, zavodi vrše konzervatorski nadzor i mogu u svakom trenutku da zaustave radove ukoliko smatraju da se bilo šta izvodi, a nije u skladu sa projektom. Zaista nikada nismo više involvirali zavode u rad onih institucija koje se bave planiranjem, organizovanjem i izdavanjem građevinskih dozvola", ističe Vesić.

Uslovi koje daju nosioci javnih ovlašćenja kao među kojima su i zavodi, Elektrodistribucija, ministarstva kada se izdaju jednom - važiće za ceo postupak, i to je još nešto što je planirano izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.

"Ranije se dešavalo da prilikom izrade plana zavodi ili neki drugi nosioci javnih ovlašćenja, izdaju jedne uslove, a kada se taj investitor pojavi, na građevinskoj dozvoli dobije potpuno druge uslove. Sada jednom izdat uslov važi do kraja, a oni koji izdaju uslove treba dobro da razmisle šta su stavili u svoje uslove, jer ne mogu da ih menjaju", objasnio je Vesić.

Na ovaj način, zaključio je ministar, obezbeđuje se veća zaštita kulturnih dobara i pruža sigurnost investitorima - da budu sigurni i ne zavise od proizvoljnosti te tačno znaju šta mogu, a šta ne mogu da rade.