Predstavljena nova Knjiga preporuka Nacionalnog konventa o EU za 2023. godinu

BEOGRAD - Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) je danas na konferenciji predstavio novu Knjigu preporuka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za 2023. godinu, koja predstavlja prikaz i ocenu pregovora i napretka Srbije na putu ka članstvu u EU.

Knjiga preporuka objavljuje se u kontinuitetu od 2014. godine i u njenoj izradi učestvovali su koordinatori i članovi svih radnih grupa Nacionalnog konventa, koji je savez organizacija civilnog društva nastao sa ciljem da održava i unapređuje dijalog između predstavnika državne administracije, političkih pаrtiја, nеvlаdinih оrgаnizаciја, stručnjаkа, privrеdе, sindikаtа i prоfеsiоnаlnih оrgаnizаciја о pristupаnju Srbiје Еvropskoj uniji.

Koordinator Radne grupe za poglavlje 35 NKEU Dragiša Mijačić, istakao je da je u okviru njegove Radne grupe izdvojeno 15 preporuka za sprovođenje postignutih dogovora u okviru dijaloga Beograda i Prištine.

"Kratkoročne preporuke uglavnom se odnose na stvari koje se tiču deeskalacije situacije na severu KiM, smirivanje tenzija i stvaranja uslova za nastavak dijaloga, dok se dugoročne preporuke odnose se na stvari koje je potrebno rešiti u okviru poglavlja 35", izjavio je Mijačić za Tanjug.

Prema rečima Mijačića, u ovom momentu je najbitnije vraćanje Beograda i Prištine za pregovarački sto.

"Deeskalacija na osnovu tri tačke iz juna ove godine, gde se očekuje od specijalnih policijskih snaga tzv. Kosova da se povuku iz administrativnih objekata, od gradonačenika da rade sa alternativnih lokacijama i da se organizuju izbori u kojima će učestvovati predsednici srpskih političkih subjekata", objasnio je Mijačić.

Mijačić je naveo da su se nakon događaja u Banjskoj mnoge stvari promenile.

"Konstruktivnost Beograda koja je bila do Banjske negde se promenila u očima međunarodne zajednice, tako da se očekuje dosta toga i od Beograda", rekao je Mijačić.

Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković je istakla da Knjiga preporuka konventa o EU za 2023. godinu sadrži sveobuhvatniji i detaljniji prikaz napretka Srbije u pregovaračkom procesu, nego što se može videti u izveštaju Evropske komisije.

Selaković je za Tanjug rekla da je najviše urađeno na polju harmonizacije zakona sa EU u različitim oblastima.

"To mi imamo u svim ovim poglavljima koja su otvorena, uključujući poglavlje 23 i 24, sa onim što je fokus Evropske unije", navela je Selaković.

Direktorka komiteta za ljudska prava Katarina Golubović rekla je na konferenciji da je Radna grupa za poglavlje 23, koje se tiče tehničke i političke spremnosti države da postane zemlja članica EU, značajno poboljšala komunikaciju sa nadležnim nosiocima aktivnosti.

"To znači da će ove preporuke koje upućujemo nadležnim nosiocima aktivnosti biti relevantnije. Komunikacija znači da su članice Radne grupe bile uključene u reformske procese koji se tiču izmena zakona i podzakonskih akata koji bi trebalo da omoguće da naše pravosuđe bude nezavisno od izvršne i zakonodavne vlasti", ukazala je Golubović.

Ona je dodala da su članice Radne grupe dobile status posmatrača u izradi podzakonskih akata.

"Suština cele priče jeste da se omogući transparentnost rada visokog saveta sudstva i visokog saveta tužilaštva. To je bitno da bi građani povratili poverenje u pravosuđe i kako bi se omogućila kontrola određenih procesa", rekla je Golubović.

Koordinatorka Radne grupe za poglavlja 2 i 19 za socijalnu politiku i zapošljavanje Nataša Vučković, rekla je da su glavne preporuke na nivou socijalne politike to da se započne reforma u oblasti socijalne politike, kao i da se obezbedi pomoć ugroženima.

Dodala je da je potrebno povećanje iznosa socijalne pomoći, povećanje iznosa dečijeg dodatka, da se u programu ekonomskih reformi unesu strateške reforme u oblasti socijalne politike. Koordinator Radne grupe za poglavlja 11, 12 i 13 koja se bavila poljoprivredom, bezbednosti hrane i ribarstvom Dejan Krnjajić, naveo je da je stav njegove Radne gupe da uvođenje evropskih propisa i njihovo implementiranje može da ostvari opstanak poljoprivrede i da obezbedi ruralni razvoj Srbije.

"Ako pričamo o spoljnotrgovinskom bilansu, oni nisu loši zato što izvozimo ratarske kulture, ali što se tiče većeg stepena proizvodnje ili složenijih zahteva bezbednosti hrane tu zaostajemo", ukazao je Krnjajić.

Koordinator Radne grupe za poglavlje 15 koja pokriva energetiku Luka Milovanović istakao je da je u poslednjih godinu dana doneseno nekoliko pozitivnih propisa. "Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan je bio na javnoj raspravi, čeka se usvajanje. Doneta je strategija niskougljeničnog razvoja, sa druge strane strategija energetike nije stigla da se donese ove godine", objasnio je Milovanović.

Rekao je da je u energetici na nivou Evrope došlo do dodatnog pogoršanja u sigurnosti snabdevanja.

"Evropsko tržište se pokazalo nedovoljno fleksibilno da se nosi sa ovim nesigurnostima u snabdevanju. U Srbiji se verovatnoća tehničkog otkaza znatno povećala. Ovakva nesigurnost snabdevanja dovela je do značajnog povećanja cena ogromnog drveta gde ljudi koji se greju energentnima sada kupljuju ogrevno drvo iz bezbednosnih razloga" , ocenio je Milovanović.

Knjiga preporuka objavljuje se u kontinuitetu od 2014. godine i u njenoj izradi učestvovali su koordinatori i članovi svih radnih grupa Nacionalnog konventa.