Obradović: U Izveštaju Evropske komisije zabeležen je značajan napredak u Poglavlju 18, pohvaljen je medijski deo

BEOGRAD - Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu istakao je danas da je u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2023. zabeležen značajan napredak u Poglavlju 18 koje se odnosi na statistiku, kao i da je pohvaljen medijski deo.

"Kod pravosuđa je zabeležen taj nedostatak strategije za borbu protiv korupcije i akcionog plana, ali suštinski nigde se u izveštaju ne spominje povezanost državnih funkcionera i kriminala, što je jako bitno ako ćemo analitički da ocenjujemo Izveštaj", rekao je Obradović za Tanjug i dodao da su i nevladine organizacije bile pozvane da daju svoj doprinos u izradi ovog Izveštaja.

Kada je reč o slobodi medija, Obradović kaže da se EK u Izveštaju bavila isključivo delom koji se odnosi na vlasničku strukturu i povezanost medija.

"Imate programe i nacionalne frekvencije kao i kablovske. Doduše, sporna je ta peta frekvencija i to stoji u izveštaju da je sporno. Sve je svedeno na tu petu nacionalnu frekvenciju za koju mislim da je trebalo odraditi kompletnu proceduru i završiti sa dodelom te frekvencije", rekao je Obradović.

Govoreći o ispunjavanju obaveza iz evropskog plana kada je reč o KiM, Obradović kaže da francusko-nemački plan, odnosno evropski plan, predstavlja saglasnost i priznavalaca i nepriznavalaca tzv Kosova kao i da je jasno da nikakvih drugih planova oko KiM neće biti, da je to okvir koji obuhvata i prethodno dogovoreno, ali i ono što treba sprovesti u budućnosti.

"U delu Poglavlja 35 potvrđena je spremnost na dijalog, da se kontinuirano održavaju sastanci, dakle nije zabeleženo da je došlo do opstrukcije dijaloga", rekao je Obradović.

Komentarišući Izveštaj Evropske komisije, direktor organizacije Novi treći put Dimitrije Milić kaže da je iz izveštaja video da je Srbija najslabije ocenjena u oblasti slobodnog kretanja kapitala, u smislu da tu nema nikakvog napretka.

"Što se tiče tih oblasti tu imate ili ograničeni napredak ili određeni napredak, limitiran progres", naveo je on.

Kada je reč o uslađenosti spoljne i bezbednosne politike sa EU, počevši od problema u Ukrajini, 2014. godine sa Krimom i sa situacijom u Donbasu, usklađenost je do tog momenta, prema rečima Milića, bila skoro 100 odsto.

"Međutim, kada je krenula cela situacija 2014. godine sa prvim sankcijama i sada 2022, to je palo na oko pola, znači to je sad prošle godine bilo nekih 40, skoro 50 odsto, a ove godine iz avgusta malo iznad 50 što se tiče usklađenosti", objašnjava Milić.

Naveo je da je najbitnije to što Srbija nije uskladila vezanost za spoljnu i bezbednosnu politiku u kontekstu svih sankcija koje postoje prema Rusiji, što, prema njegovim rečima, u kontekstu međunarodnog kredibiliteta Srbije među evropskim državama, naročito onim koje se graniče sa Rusijom, a kojima je to bitno, može da bude problem.

"Ako imate nereformisanu državu, vi ćete sigurno u nekom trenutku krenuti da dobijete lažno tržište u smislu sa igračima koji su proizvod korupcije, a ne tržišno takmičenje. Dobićete monopole, kartele iza kojih stoji politika, koji naravno kad imate monopole, kartele, trošak prebacuju na građane i na potrošače, kroz cene koje su više nego drugde, zato što nemate realno takmičenje", rekao je Milić.