Dragana Mitrović: Putin je predstavio Rusiju kao državu koja je odolela izazovima

BEOGRAD - Profesorka Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović izjavila je danas da je ruski predsednik Vladimir Putin, na jučerašnjoj godišnjoj konferenciji za medije, domaćoj i međunarodnoj javnosti predstavio Rusiju kao moćnu državu koja je uspela da odoli svim izazovima.

"Mislim da ne postoji ekonomija na svetu koja bi se oduprela sankcijama koje su nametnute Ruskoj Federaciji, do same Rusije i da su ekonomski rezultati u tim okolnostima izvanredni. Ta slika samog predsednika koji oličava samu državu je nešto na šta je velika većina Rusa ponosna i zadovoljna onim što je juče viđeno, kao i svi ruski prijatelji u svetu", ocenila je ona za Tanjug i dodala da je lično njen najjači utisak sa jučerašnje konferencije izgled, stav i sadržaj govora Putina.

Kada je reč o uslovima koje je Putin juče naveo za uspostavljanje mira u Ukrajini, neutralnom statusu Ukrajine, denacifikaciji i demilitarizaciji, Mitrovićeva ističe da je ruski predsednik juče pojasnio kako se odvija demilitarizacija Ukrajine iznevši cifre o uništenim borbenim sredstvima Ukrajine, kao i ukrajinskoj armiji koja je takođe gotovo uništena.

Dodaje da će demilitarizacija biti izvedena na ovakav brutalan način kako je Putin naveo, zahvaljujući odluci, kako kaže, ukrajinskih vlasti koje idu tim putem jer politički establišment Kijeva smatra da je nastavljanje rata put kojim treba ići, a ne pregovori i popuštanje.

"Što se tiče denacifikacije, Putin je takođe spominjao da je nacistički zločinac Bandera postao nacionalni heroj i da se slavi takav praznik u Ukrajini, što je neprihvatljivo", rekla je ona.

Mitrovićeva kaže da bi rezultat denacifikacije bila promena vlasti u Ukrajini, u smislu vlasti koja nije pod uticajem tog nacističkog faktora koji postoji u jednom delu establišmenta i naroda Ukrajine, koji je orijentisan na način da slavi fašizam, i koje je isključivo antiruski.

Smatra da će Rusija, kao strana koja na frontu stoji neuporedivo bolje i koja je neuporedivo snažniji protivnik, ostvariti tu pobedu i da neće stati dok se to ne desi.

Na pitanje da li je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u pravu kada kaže da bi pobeda Rusije bila nastavak agresije, Mitrovićeva je rekla da ne može da zamisli da bilo ko razmišlja da Rusija predstavlja vojnu pretnju Nemačkoj, u situaciji kada se Rusija dobro nosi sa sankcijama, pritiscima, pokušajima Zapada da je izoluje i slomi ekonomski, politički i vojno.

"Putin je rekao jednu vrlo važnu, po meni suštinsku stvar, Rusija će pobediti zbog veličine ruskog naroda. To je ono što piše u svim Tolstojevim knjigama, to je ono čemu nas istorija uči", napomenula je ona.

Komentarišući sukob Izraela i Hamasa i stradanje palestinskog naroda u Pojasu Gaze, Mitrovićeva je istakla da je Putin osudio dešavanja u Gazi i rekao da je bila politička delegacija Hamasa u Moskvi, sa ciljem da Rusija pomogne oko oslobađanja talaca.

"Meni se čini da, ako gledamo neko političko pozicioniranjue u ovom momentu, čitav globalni jug veoma oštro kritikuje Izrael, distancirao se, neki nameću sankcije, neki su povukli ambasadore, a i Kina i Rusija su se odlučile da po ovom pitanju stanu na stranu globalnog juga. Zalaganje za palestinsku državu, pritisak na Izrael da prekine sa onim što čini", navela je ona i naglasila da je predsednik Putin izjavio da Jerusalim treba da bude neutralan kao svetilište tri religije.

"Ono što je impresivno to je da je 2001. godine kada su Kina i Rusija pisale strateški dokument koji daje temelj za dalji razvoj njihovih odnosa, oni su tada predvideli da 2020. godine dostignu nivo trgovinske razmene od 200 milijardi dolara. Oni su gradili ogromne projekte za prenos gasa, nafte sa ruske teritorije, sa teritorije centralne Azije, i krenuli zajedno da grade ono što sada prepoznajemo kao multipolarni svet", navela je ona.

Spoljnopolitički komentator Žarko Rakić ocenio je da je sama činjenica izrečena na Putinovoj godišnjoj konferenciji, da je spoljna razmena između Kine i Rusije 200 milijardi dolara i da je to porast od 30 odsto, to je samo po sebi podatak zbog kojeg bi ja, da sam u Vašingtonu ili Briselu, morao da se zabrinem.

On je za Tanjug rekao da bi denacifikacija Ukrajine, što je jedan od uslova koje je Putin naveo za prekid sukoba u Ukrajini, trebalo da se izvrši okupacijom cele Ukrajine ili dolaskom nove vlasti prihvatljive Moskvi.

"To će ići veoma teško, koreni nacizma nisu u Rusiji nego u Zapadnoj Evropi. Stvar mora da bude iskren, nema Minski sporazum jedan i dva, vidimo da je bilo neiskreno. Kako se može očekivati da Rusija koja je dva puta prevarena, i videla drugi primere gde su varali druge države, da sve prihvati i dozvoli Ukrajincima da sami sve reše i izaberu vlast koju oni žele", naveo je on.

Prema njegovim rečima, Moskva nema takvu vrstu centralne vlasti koja može da kontroliše gubernatore na pravi način, odnosno da ih u svakom trenutku natera da rade u interesu naroda i dizanja standarda, zato što je, kako kaže, i tamo prisutna korupcija i sve ono što prati geografski veliku državu.