Obradović: Masakr u Pragu nije terorizam, jer nije bilo političkih zahteva

BEOGRAD - Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu ocenio je danas da se masakr u Pragu ne može okarakterisati kao terorizam već kao masovno ubistvo koje, kako kaže, može biti posledica radikalizacije, nasilnog ekstremizma, kao što može biti i posledica nekog psihičkog poremećaja ili nekog ličnog odnosa koji je proizveo frustraciju.

"Ovaj mladić nije izneo političke zahteve. Nije rekao ako se ne ispune određeni politički zahtevi ja ću počiniti napad zato ovo ne može biti terorizam", rekao je Obradović za Tanjug.

Kako kaže, statistika pokazuje da se ovo retko dešava, ali kad se desi, odnese dosta žrtava.

"Obično ti usamljeni strelci koji preduzmu to aktivno pucanje u školi, na fakultetu, u kampusu itd. oni biraju ono oružje koje po svojim karakteristikama odgovara tim njihovim namerama. Oni uzimaju 'udobno' oružje kao što vidite. Vidimo da je on zauzeo jednu poziciju gde je imao lep pregled. Znamo i da je tumarao po onoj zgradi dok nije uzeo tu bolju poziciju i znamo da je faktički nasumice birao ljude. On nije nikog naciljao posebno i rekao baš želim tebe da ubijem", naveo je Obradović.

U svakom slučaju istražuje se, kaže, da li je on radikalizovan preko Telegram kanala i da li se "zadojio" nekom destruktivnom ideologijom.

"Videćemo sada šta je nađeno kod njega u kući, da li je neki manifest kao što je Brejvik imao manifest i drugi planovi, ali mislim da Česi to neće objavljivati da se ne bi pravio kult ličnosti. Oni neće sadržaje javno učiniti dostupnim", rekao je Obradović.

On je naveo da niko do sada nije naučno izmerio i potvrdio koliki stepen uticaja ima ovakav jedan događaj na druge slične događaje.

Obradović je naveo i da Srbija do sada nikada nije bila na meti globalnih terorističkih organizacija i da nije percepirana od strane njih kao pretnja, međutim, Obradović dodaje, uvek postoji opasnost od pojedinaca, takozvanih usamljenih vukova, od kojih su neki prošli onlajn instruktažu.

"Sad se pojavio novi fenomen, njega je Europol registrovao već poslednjih deset godina. Vi imate onlajn kampove za obuku, instruktora koji doslovno, obučava pojedinca koga nikada uživo nije video kako da pripremi teroristički akt u odnosu na dostupna sredstva, kako da izabere metu. A često taj instruktor koji daje te instrukcije, kako da se počini zlodelo, često on možda bude ideološki hendler, odnosno neko ko vodi tog pojedinca", naveo je Obradović.

On je objasnio da dosta takvih ljudi koristi aplikacije za razgovore i da nikada fizički nisu imali kontakt sa terorističkom organizacijom, ali su imali kontakt sa radikalnom literaturom.

"Ta literatura uz onlajn podršku nekoga od terorista je dovodila do nasilnog ekstremizma. To je onaj Čečen koji je odrubio glavu profesoru istorije kuhinjskim nožem. I samim tim ti pojedinci često su konspirativni, ne ispoljavaju rane znake upozorenja, ne deluju kao opasnost, a oni zapravo iz potaje rade onako kako ga taj instruktor onlajn vodi. I to je večita borba kako prepoznati da je pojedinac postao deo tog motora za radikalizaciju, gde on zapravo usvaja konspirativne navike, menja svoje ponašanje i čeka priliku, jer veruje da ostvaruje neki veći cilj", rekao je Obradović.

U većini slučajeva, Obradović navodi, ti "usamljeni vukovi" počine teroristički akt frustirani nekim spoljašnjim događajem, a manje ga čine zbog toga što ih je neko usmerio baš u tom trenutku, na tom mestu da to urade.

Govoreći o međunarodnom terorizmu i odgovoru na njega, Obradović je naveo da su globalni lanci snabdevanja od 2019. godine su u fokusu nacionalne bezbednosti i ekonomske bezbednosti.

"Iz prvog razloga, zato što posledice koje trpe globalni lanci snabdevanja na nekih šest hiljada kilometara od vas se itekako odražavaju na vaše društvo, a često vaši kapaciteti da utičete na njihovu bezbednost su smanjeni, jer geografska distanca, konfiguracija terena, prisustvo različitih aktera, dovodi jednostavno do poremećaja", rekao je Obradović.

On je objasnio da SAD čuva trgovačke puteve koji nisu važni za njihovu ekonomiju, ali ih čuva u sklopu podrške saveznicima koji nemaju mornaricu, kakvi su Slovačka ili Češka.