Anđelković: Slobodno kretanje vozila sa KiM u skladu s Otvorenim Balkanom

BEOGRAD - Nekadašnji predsednik Izvršnog veća Kosova i Metohije Zoran Anđelković izjavio je danas da je odluka Vlade Srbije da se omogući sloboda kretanja svim vozilima sa Kosova i Metohije u skladu i sa zalaganjem predsednika Srbije Aleksandra Vučića o Otvorenom Balkanu.

On je za Tanjug rekao da je moguć napredak u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine kada je Srbija u pitanju zato što Srbija poštuje sve što je potpisano, nezavisno da li je potpisano u vremenu ove vlasti ili u vremenu prethodne vlasti.

Anđelković podseća da je obavezu iz sporazuma o slobodi kretanja iz 2011. potpisao Borko Stefanović, i dodaje da nezavisno od toga, ozbiljna država poštuje ono što su njeni predstavnici kada su bili na funkcijama potpisali.

"Nama je stalo da se na celom prostoru Otvorenog Balkana bez ikakvih ograničenja putuje, radi. To je korisno i za Srbe i za Albance, i za sve građane na prostoru jugoistočne Evrope. Da li je to, kako (portparol EU Peter) Stano kaže, moguće rešavanje pitanja kada je reč o sporazumu iz Brisela, ili kada je reč o dogovoru u Ohridu koji je podrazumevao mapu puta na kojoj je prva ZSO, na to pitanje Stano i evropski zvaničnici treba da odgovore", naveo je on.

Anđelković napominje da su Berlin i Stano samo govorili o obavezama Beograda i o onome što Beograd neće da uradi, a to je, dodaje on, da prizna KiM kao posebnu teritoriju.

Komentarišući ispitivanje EU od strane premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija zašto se u okviru dijaloga u Briselu već nekoliko godina razgovara o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, ako je, kako Kurti tvrdi, nacrt statuta unutrašnje pitanje Kosova, Anđelković kaže da ZSO nije unutrašnje pitanje Prištine jer, kako je objasnio, Briselski sporazum nije pitanje dobre volje Prištine, već je on potpisan u skladu sa dogovorom u okviru procesa razgovora u Briselu čiju je garanciju svojim potpisom dala EU.

"Priština je to na svojoj skupštini, takvoj kakva jeste, dvotrećinski usvojila pa prema tome prihvatila kao deo međunarodne obaveze. To više nije pitanje Prištine, to je pitanje obaveze koju ona treba da sprovede, a 10 godina nisu na tome radili. Red je da konačno to urade", naglasio je on.

Prema njegovim rečima, dolaskom Kurtija na vlast položaj Srba na KiM se apsolutno pogoršao, i dodao da gledano u ciframa, za tri godine od kako je Kurti na vlasti u Prištini, bilo je preko 400 incidenata, a samo u ovoj godini skoro 200 incidenata.

"Dovoljan je taj podatak da govori koliko je ekstremizma i planiranih aktivnosti za provokaciju Srba bilo u ovoj godini, počev od Badnjeg dana kada je pucano na dečaka, pa do hapšenja, maltretiranja ljudi, do držanja Zorana Kostića i dan danas u pritvoru bez optužnice, do izbora na severu Kosova gde je par stotina ljudi preuzelo vlast od strane Albanaca, do sprečavanja zahteva Srba da se ponovo raspišu izbori, i do upada u Banjsku i preuzimanja imovine", naveo je Anđelković.

Uzimajući sve to u obzir, Anđelković kaže da je ova godina za srpski narod na KiM bila jedna od najtežih, ali se, ističe on, i u toj najteži godini rodilo najviše beba i Srbi su opstali na KiM.