Vučević: Menja se pogled na NATO agresiju, nikada nećemo zaboraviti poginule

BEOGRAD - Potpredsednik Vlade i ministar odbrane Miloš Vučević izjavio je danas da se četvrt veka od NATO agresije, Srbija priseća tih događaja sa tugom, ali i sa poštovanjem prema našim borcima i zaštitnicima otadžbine, kao i da se sve više u svetu menja pogled na NATO agresiju.

On je na otvaranju Međunarodne konferencije "Od agresije do novog pravednog poretka", koja se održava povodom obeležavanja 25. godišnjice od početka oružane agresije NATO pakta na SR Jugoslaviju, rekao da je sve više ljudi u svetu koji slobodno misle, govore i razmišljaju razborito o onome što se nama desilo pre 25 godina.

Kako je istakao tog 24. marta 1999. godine nadvila se ogromna tuga zbog stradanja jedne suverne države i zbog smrti međunarodnog prava i poručio da nikada Srbija nikada neće zaboraviti decu, civile i borce koji su poginuli u NATO agresiji.

Ocenio je da je naneta nepravada srpskom narodu, koji je milione života dao u borbi protiv fašizma i nacizma, u borbi za pravedniji svet, narodu koji je jedan od osnivača Lige naroda i UN.

 

Narod koji zaboravi teške trenutke, ne može da ceni bolja vremena

Miloš Vučević je danas, otvarajući izložbu "Srbija pamti - 25. godišnjica odbrane otadžbine od NATO agresije", poručio da narod i država koji zaborave teške trenutke ne mogu dobro da cene kada naiđu bolja vremena.

"Ne mogu da uživaju u boljim vremenima, pošto ne razumeju da je put do boljih i lepših vremena trnovit i težak, da je satkan od mnogih patnji, muke, često i od najskupljih, najvećih žrtava", naveo je Vučevič na otvaranu izložbe u Vojnom muzeju na Kalemegdanu.

On je zahvalio svima koji su učestvovali u pravljenju postavke i istakao da je ova izložba malo parče mozaika u kulturi sećanja i spomen na ono što smo kao narod doživeli, i to ne samo u toku 11 nedelja agresije, već na sve ono što se dešavalo od raspada Jugoslavije, pa i na ono što se danas dešava na tom prostoru.

"Sve to što nam se dešavalo je bilo dobro osmišljeno, kontinuirano, u cilju oduzimanja dela teritorije naše države. To je bio ključni razlog zašto smo mi bombardovani 1999. godine. Ne zato što je neko bio predsednik države ili što je neka politika bila neprihvatljiva. Nas su napali zločinački, kukavički, 19 najrazvijenijih i najmoćnijih država sveta iz jednog razloga, da nam otmu Kosovo i Metohiju", poručio je Vučević. 

Podsetio je da je uzrok NATO agresije otimanje Kosova i Metohije, koje, kako kaže, traje i danas.
"Zato je naša obaveza, da posle četvrt veka novim generacijama govorimo istinu o NATO agresiji na Srbiju i Crnu Goru i istinu o Kosovu i Metohiji", poručio je Vučević.
Prema njegovim rečima zadatak Srbije da sačuva državu i da se dalje razvija i jača.
"Da nikada ne odustanemo od istine, da se nikada ne ugasi plamen slobode i da se ne zaborave ljudi koji su dali živote za odbranu otadžbine. Neka im je večna slava i neka živi Srbija u večnosti", poručio je Vučević.
Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić naveo je da Srbija ima bogatu istoriju, ali tragičnu istoriju stradanja, pogotovo tokom 20. veka.
"Srpski narod se slobodarski dokazao, braneći slobodu kao najveću vrednost i tokom NATO agresije 1999. godine. U ratu za koji nismo bili krivi, polažući žrtve koje ni za šta nisu bile krive, tokom 78 dana krvavog pira tzv. 'Milosrdnog anđela'", poručio je Gašić. 
Kako je rekao, tokom NATO agresije stradalo je više od 2.500 civila i više od 750 pripadnika vojske i policije, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole i zdravstvene ustanove.
"Naneta nam je velika nepravda, nad našim narodom demonstrirana je sila, čije posledice osećamo i danas", jasan je Gašić.
Dodao je da smo tada branili slobodu, kako bi naša deca i buduća pokolenja mogla živeti u miru.
"Zato je važno da ih se (žrtava) sećamo zauvek i naša je obaveza da buduća pokolenja naučimo kako se čuva uspomena na nevino stradale", poručio je Gašić.
Naveo je kako je bombardovanje SRJ opomena čovečanstvu i poručio kako bez sećanja na prošlost ne možemo razumeti i sadašnjost. 
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković rekao je da je 25 godina od ovog događaja prva dovoljna vremenska distanca sa koje to zbivanje može da se sagleda celovitije i naveo da je najmoćniji vojni mehanizam na svetu našu zemlju bombardovao da bi uzeo Kosovo i Metohiju.
Dodao je da je tada terorizam motivisan separatističkim ciljevima dobio podršku zapadnih saveznika i istakao da su, posle agresije, usledila etnička čišćenja, pogrom srpskog stanovništva 2004. godine i jednostrano proglašenje nezavisnosti tzv. "Kosova" 2008. godine.
Selaković je naglasio da su to sve zločini bez kazne i ocenio kako agresija traje i danas.
Poručio je kako je jedan od glavnih zadataka države i resornog ministarstva da brine o porodicama palih boraca, ratnim vojnim invalidima, da podiže spomenike i čuva od zaborava heroje i mučenike i da čuva KiM, kao i da organizuje konferencije kakva je ova današnja.
Ceremonija otvaranja konferencije počela je intoniranjem himne Srbije "Bože pravde" i minutom ćutanja za žrtve NATO agresije.
Ova dvodnevna konferencija organizovana je od strane nezavisnog, neprofitnog udruženja "Beogradski forum za svet ravnopravnih", Kluba generala i admirala Srbije, SUBNOR-a Srbije, Asocijacija veterana vojnoobaveštajne službe Srbije i Fonda dijaspore za maticu.
Komandant Prištinskog korpusa za vreme NATO agresije general Vladimir Lazarević prisetio se tog vremena i u svom obraćanju istakao junaštvo svojih boraca, za koje je rekao da su se borili "u drugom kosovskom boju".
Podsetio je da su oružani sukobi na Kosmetu počeli 1998. godine i naveo kako se sukobi u toj godini mogu podeliti u tri faze.
Prva faza, kaže on, trajala je od početka godine do 9. juna, kada je 25.000 albanskih terorista u manevarskoj komponenti i pretvorilo više od 400 sela u svoje baze, pa su sredinom 1998. držali više od polovine prostora Kosmeta pod svojom kontrolom.
Druga faza, dodaje Lazarević, počinje 9. juna 1998. i tokom nje Prištinski korpus izvodi devet protivterorističkih operacija, u kojima je učestvovalo 24.000 pripadnika policije i vojske i za dva meseca uspevaju da uguše oružanu pobunu i pasivizuju veliki broj terorista.
Treća faza, navodi on, počinje u oktobru i traje do kraja 1998. godine i obeležava je prisustvo misije OEBS-a, koju je nazvao "međunarodnom prevarom" sa ciljem obnove OVK.
Podseća da do povoda za agresiju dolazi janura 1999. godine, isceniranjem navodnog masakra u selu Račak, pre svega ulogom Vilijama Vokera.
Kaže da za taj navodni masakr nije bila podignuta nikakva optužnica u Hagu i navodi kako je francuski L'Mond proglasio Račak najvećom prevarom 20. veka.
Lazarević je istakao poštovanje međunarodnog humanitarnog prava od strane pripadnika Prištinskog korpusa i dodaje da im je princip humanosti bio ispred principa vojne efikasnosti.
On je naveo kako je NATO alijansa u vojnoj agresiji na našu zemlju počinila najteže zločine protiv mira i čovečnosti.
"Bila je to agresija bez presedana u ljudskoj istoriji", jasan je Lazarević i dodaje da je NATO-u cilj bio da metodom Hitlerovog blickriga slome otpor Vojske Jugoslavije.
NATO alijansa je pod, kako je rekao, zločinačkom komandom generala Veslija Klarka u toku rata napravila 522 napada na pripadnike njegovog korpusa.
Podsetio je na akciju "Strela" i pokušaj proboja Albanaca u Metohiju, kada ih je dočekao hrabar otpor naših snaga na Košarama i naveo kako je samo po položajima 549. motorizovane brigade dejstvovano 453 puta iz vazduha.
Ispred Kluba generala i admirala obratio se general Milomir Miladinović i NATO agresiju nazvao "jednim od najsramnijih ratova u istoriji čovečanstva".
"Nikad u istoriji nije bio tako veliki odnos snaga sukobljenih strana", precizirao je Miladinović.
Naveo je kako se naša vojska sa KiM izvukla gotovo neokrnjena i podsetio na reči Veslija Klarka, koji je rekao kako se "NATO vojnički obrukao, ali se zato osvetio civilima".
Miladinović je rekao da je NATO na SRJ bacio 22.000 bombi i više od 10 tona osiromašenog uranijuma i podsetio kako je prvi put u istoriji ratovanja bombardovana jedna medijska kuća (RTS), kao i kako su prvi put u istoriji upotrebljene grafitne bombe za onesposobljavanje energetskog sistema.
Događaju su prisustvovali ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko, ambasadori Kube, Irana, Države Palestine i drugi predstavnici diplomatskog kora.
Prisustovao je i veliki broj domaćih i stranih gostiju, crkvenih velikodostojnika, generala, admirala i pripadnika Vojske Srbije, kao i predstavnika boračkih udruženja i ratnih veterana.