U Nišu uhapšena državljanka Bugarske osumnjičena za prevaru i uzimanje novca
5. novembar 14:14
18. januar 2023 21:17
podeli vest
BEOGRAD - Kontakt pojedinih pripadnika srpskih desničarskih neformalnih organizacija sa ruskom paravojnom formacijom "Vagner" može dovesti do jačanja negativnog imidža Srbije koji već postoji jer Srbija nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, smatra politikolog i direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove Igor Novaković.
Novaković za Tanjug kaže da je činjenica da su pojedini pripadnici srpskih desničarskih neformalnih organizacija bili u kontaktu sa "Vagnerom".
"Glavni cilj je neka vrsta skretanja pažnje na Srbiju, odnosno da postoji mogućnost da deluje ta plaćenička grupa i da se ojača negativan imidž koji Srbija već donekle ima zbog činjenice da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, odnosno nije se pridružila restriktivnim merama prema Ruskoj Federaciji", dodaje Novaković.
Navodi da Srbija ima zakon koji je donet pre nekoliko godina a tiče se učešća državljana Srbije na trećim ratištima i naglašava da taj zakon treba da bude i sprovođen.
Ukazuje na to da su ruske novine "Vesti" pre dan ili dva objavile da je nekoliko srpskih državljana došlo da pomogne Rusiji i ističe da to zaista predstavlja problem za Srbiju jer je veliko pitanje kako će to da odjekne u drugim državama, prvenstveno u Ukrajini, a posle i državama koje su neposredno pogođene onim što se dešava u Ukrajini, pre svega članice EU koje se graniče sa Ukrajinom.
Smatra da je pred srpskim službama veliki izazov jer teško se može doći do informacije da kada neko putuje u Rusku Federaciju da li će se naći na ratištu ili ne.
"Ono što je sigurno da nakon povratka u Srbiju, nakon što su navedeni na određenim listama da se sumnjiče, da svakako treba da budu procesuirani u Srbiji", ističe.
Govoreći o Rezoluciji koju je Evropski parlament usvojio danas, a o primeni zajedničke spoljne i bezbednosne politike, Novaković kaže da je glavno pitanje pridruživanje deklaracijama i spoljnopolitičkim merama EU.
"Srbija je obavezna da se postupno s tim usaglašava", kaže Novaković i navodi da je stepen usklađenosti opao u odnosu na 2021. godinu kada je bio nešto iznad 60 odsto, a da je sada 44 odsto.
Dodaje da postoji prostor za dalje usklađivanje.
Primećujući da se Srbija usaglasila sa nekoliko političkih deklaracija, uključujući i onu koja je vezana za referendume koje je Rusija raspisala za pripajanje nekoliko oblasti, Novaković kaže da postoji prostor i za usklađivanje sa nekim restriktivnim merama.
"Na taj način bismo poslali pozitivan signal EU. Ako nam je cilj članstvo u EU onda moramo da vidimo da naši partneri sa druge strane imaju interes i onda ne bismo to trebali da definišemo kao pritisak", dodaje.
Navodi da s druge strane, za celu Evropu, neuralgične tačke na Balkanu su veliki izazov jer, kako kaže, postoji opasnost od prelivanja sukoba sa istoka na Balkan.
Kada je reč o Kosovu i Metohiji, Novaković kaže da postoji inicijativa i od EU i SAD da se ta priča svede u neki normalniji tok, ali da po pitanju koji sledećih koraka, nije optimista.
"Sklanjanjem barikada samo je otklonjena opasnost od trenutne eskalacije, ali ključni problemi koji su na stolu, od primene Zajednice srpskih opština i drugih su i dalje otvoreni i veliko je pitanje šta će biti u budućnosti kada su tenzije na ovako visokom nivou", navodi Novaković.
5. novembar 12:18
5. novembar 12:11
5. novembar 11:38
5. novembar 11:18
5. novembar 13:58
5. novembar 13:11
5. novembar 12:39
5. novembar 12:08
5. novembar 14:18
5. novembar 14:14
5. novembar 13:58
5. novembar 13:51
5. novembar 14:18
5. novembar 13:49
5. novembar 12:02
5. novembar 11:52
5. novembar 09:35
5. novembar 09:01
5. novembar 07:57
5. novembar 11:35
4. novembar 14:19
4. novembar 12:53
5. novembar 14:21
5. novembar 13:15
5. novembar 11:34
5. novembar 14:03
5. novembar 12:25
5. novembar 12:10
5. novembar 14:18
5. novembar 14:05
5. novembar 11:39
5. novembar 06:17