Kapetan Zdravković: Na svetu ne postoji ekipa sposobna da spasi Titan

BEOGRAD - Kapetan rečne plovidbe Vladica Zdravković izjavio je danas da verovatno logistika podmornice Titan nije bila dovoljno pripremljena za takav poduhvat, da je akcija spasavanja kasno počela ali je posebno naglasio da je dubina faktor koji najviše utiče na spašavanje jer, kako kaže, na svetu ne postoji sposobna ekipa koja može da izvrši spasavnje te podmornice na toj dubini.

"Ona nije bila nešto naročito opremljena, Titan je sedeća podmornica bez sedišta, dužine oko 6,7 metara, težine oko 10 tona, ali je pitanje šta je sve ona imala od opreme, da li je ona bila predviđena za adekvatno izvršenje tih zadataka i podvodnih aktivnosti", rekao je on za Tanjug.

Kako objašnjava, po zlu može da krene i elektro kratki spoj koji izaziva požar, može da bude kvar uređaja za pročišćavanje vazduha koji je trimiks helijuma, azota i kiseonika koji mogu da budu toksični, ukoliko nisu precizno određeni na koji način se koriste, filteri možda nisu bili ispravni, a možda je ugljen dioksid bio uvećan procentualno.

Dodaje da se komunikacija podmornica ne vrši putem radio uređaja, već postoje eho sonari koji šire određene signale i na određeni vremenski period se ti signali šalju pratećem logističkom brodu na površini, po čemu su oni znali da je ta podmornica nestala.

Prema njegovim rečima, verovatno logistika nije bila dovoljno pripremljena za takav jedan poduhvat, a i takođe, dodaje, da se kasnilo sa objavljivanjem nestanka i kako se stupilo u akciju spašavanja, skoro osam sati kasnije je javljeno američkom i kanadskom koust gardu.

Zdravković kaže da iako je objavljeno da u podmornici ima kiseonika za 96 sati, ističe da je sve to individualno jer svaki čovek ima, kako objašnjava, na minut devet litara udisaja vazduha i samim tim u zavisnosti od njihovog prihičkog stanja, pa je pitanje koliko zapravo ima vremena.

Ne sumnja u opremljenost kousta garda SAD i Kanade, koji su, kako kaže, izuzetno sposobni za takve zadatke, ali napominje da su meteorološki uslovi kao i sama udaljenost događaja otežavajuća.

Dalibor Perović iz Posebne spasilačke jedinice smatra da postoji mnogo fakotra koji su mogli da pođu po zlu, a da je najblaža varijanta da je došlo do gubitka elektronske komunikacije

"Međutim postoje i oni teži scenariji, gde možemo da napravimo pretpostavku da je podmornica udarila u nešto, da je oštećen trup, da u nju ulazi voda što je veoma otežavajuća okolnost, ili ne daj Bože da je potonula na neku od većih dubina za koju ta podmornica nije osposobljena", objasnio je Perović za Tanjug.

Kako navodi, sav ekstremizam poput ovog nosi određenu dozu rizika, ali se gleda da se podmornica tehnički što više osposobi i da ljudstvo koje upravlja time bude osposobljeno do maksimalnih nivoa.

Perović kaže da slaba vidljivost zbog velike dubine otežava pretragu, jer se takva dubina ispituje jedino sa podvodnim dronovima i sa mašinama.

"3.800 metara je dubina na kojoj se nalazi brod, nadamo se da podmornica nije otišla dublje od toga, a znamo da taj okean ima veoma dublja mesta od ta približno 4 kilometara", rekao je on u izjavi za Tanjug.