Na današnji dan rođen je Nelson Mandela, lider borbe za ljudska prava

PRETORIJA - Na današnji dan 1918. rođen je Nelson Mandela, lider borbe za ljudska prava, čelnik Afričkog nacionalnog kongresa u Južnoafričkoj Republici, predsednik JAR od maja 1994. do juna 1999, čovek koji je pobedio aparthejd.

Dan njegovog rođenja, imajući u vidu da je Mandela postao simbol borbe za ljudska prava, odnosno univerzalne vrednosti, odlukom OUN od 2009, obeležava se svake godine prigodnim manifestacijama i pozivom na neprolazne vrednosti. Godine 2014, OUN su ustanovile i Mandela nagradu.

Nelson Mandela je rođen je u selu Mvezo (Mfezo), nedaleko od Umtate, tada provincija Kepland, potom Transkej, danas Istočni Kejp. Rođen je u lokalnoj vladarskoj porodici Tembu, Kosa naroda.

Završio je metodistički koledž da bi potom studirao prava na Vitvatrersrand univrezitetu u Johanesburgu. Pohađao je i antropologiju i engleski jezik. U tom periodu podržava, deklarativno, britanske ratne napore tokom Drugog svetskog rata.

Već tada međutim postaje poznat kao studentski lider nenasilnog otpora rasističkim merama. Pridružuje se Ligi mladih, podmlatku Afričkog nacionalnog kongresa, gde 1947 izbija na čelno mesto omladinskog krila pokreta, kao generalni sekretar.

Pošto je od 1948, a strogo od 1950, započelo donošenje zakonskih mera aparthejda Mandela izbija u prvi plan kao organizator niza nenasilnih mera poput štrajkova, bojkota, građanske neposlušnosti.

Nema sumnje da im je uzor bio metod borbe Mahatme Gandija, sto se uostalom ogleda i u nazivu Afričkog nacionalnog kongresa. Kako je poznato Gandi je političku aktivnost i započeo u Južnoj Africi, gde je inače dospeo poslom kao advokat. Upravo tu on je osmislio nenasilni otpor kao vid kontinuiranog političkog pritiska.

Mandela je takođe postao advokat, u Johanesburgu. Aprila 1952, počinje da radi u Advokatskoj firmi Basner.

Potonjih godina predvodi niz osmišljenih akcija otpora, poput Kampanje prkosa 1952. Tada zapravo prvi put prihvata ideju multirasnog otpora, prethodno je držao da je to pre svega borba Afrikanaca. Tokom Kampanje prkosa nastupaju zajedno sa Indusima i lokalnim komunistima.

Nakon skupa u Durbanu kada je govorio pred 10.000 lica, Mandela je uhapšen. Tada izbija u prvi plan. Krajem te godine izabran je za regionalnog čelnika Kongresa.

Pod uticajem Nehrua, osmislio je takozvani M-plan, što je značilo podelu organizacije na ćelijski način delovanja, ali i dalje pod centralizovanom rukovodstvom.

Avgusta 1953. Mandela i Tambo otvaraju advokatsku kancelariju Mandela i Tambo, u centru Johanesburga. Ubrzo međutim primorani su da posao izmeste pod pritiskom vlasti u udaljenu, crnu, zonu.

Pošto je u februara 1955. učesnik protesta s ciljem zaustavljanja preseljenja crnih iz jednog predgrađa Johanesburga, Mandela postupno zaključuje da nenasilni otpor nije dovoljan.

U toj fazi Afrički nacionalni kongres započinje prikupljanje naoruzanja, u prvo vreme bez mnogo uspeha.

Decembra 1956. Mandela je uhapšen, zajedno sa drugim čelnicima tog pokreta. Optužen je za veleizdaju. Pušten je uz kauciju. Optuženi da teže nasilnoj revoluciji odbacuju optužbe. Godinama potom proces je obustavljen.

Godine 1960, predvodi akciju protivljenja obaveznim propusnicama, koje su masovno spaljivane. Tada se događa poznati masakr u Šarpvilu kada policija otvara vatru na grupu demonstranata. Poginulo je 69 osoba.

Uvedeno je vanredno stanje, a Afrički nacionalni kongres je zabranjen. Mandela je uhapšen i pet meseci provodi u pritvoru.

Pod utiskom uspeha revolucije na Kubi, Mandela, Sisulu i Slovo (čelnik komunista, belac) 1961. godine utemeljuju Umkhonto ve Sizve u značenju "Koplje nacije", oružano krilo pokreta.

"Koplje nacije" 16. decembra 1961, izvršava čak 57 bombaških akcija. Uz podršku lidera drugih afričkih zemalja pripadnici tog krila pokreta u inostranstvu započinju obuku za gerilski rat.

Mandela je potom uhapšen 5. avgusta 1962. Optužen je za podsticanje bunta, štrajkova, kao i nelegalan boravak u inostranstvu. Osuđen je na pet godina zatvora.

Godine 1963. Mandela i saradnici optuženi su za sabotažu i zaveru za nasilno rušenje vlade.

Tokom procesa koji je Mandela pretvorio u političku akciju drži poznati govor "Spreman sam da umrem" inspirisan poznatim govorom Fidela Kastra "Istorija će me osloboditi".

Mendela i saborci osuđeni su na doživotni zatvor. Od 1964 nalazi se na robiji na ostrvu Roben.

Proveo je 27 godina u zatočeništvu, od čega 18 na ostrvu Roben.

Kada se dogodio pad Berlinskog zida, novembra 1989, i potonji raspad istočnog bloka pa i samog Sovjetskog Saveza decembra 1991. rasistička vlast u Pretoriji, prepuštena sebi, odavno moralno žigosana, započela je proceš demontaže aparthejda.

Nelson Mandela, čelnik Afričkog Nacionalnog Kongresa, oslobođen je konačno februara 1990. Sledili su pregovori i dogovori, postupna demontaža rasnih zakona, i konačno izbori.

Prvi multirasni opšti izbori, uz primenu neograničenog prava glasa, održani su u JAR od 26. do 29. aprila 1994. Kako je zvanično saopšteno, Afrički nacionalni kongres, sa koalicijom, pobedio je sa 62 odsto osvojenih glasova.

Kada je maja 1994. postao je predsednik Južnoafričke Republike, bio je to vrhunac višegodišnjeg procesa demontaže aparthejda odnosno njegov konačni kraj.

Madiba, kako su ga nazvali, odigrao je važnu ulogu uspevši da koliko toliko opusti međurasne suprotnosti. Bez njegove uloge tih godina, stvari bi se verovatno razvijale znatno brutalnije.

Sam Mandela, posle brojnih priznanja i globalne popularnosti, uključujući Nobelovu nagradu za mir, svoju ulogu opisao je rečima: "Ja nisam bio mesija, nego običan čovek koji je postao vođa usled vanrednih okolnosti".

Ovaj svet napustio je decembra 2013.