NATO će sutra obeležiti 75 godina od svog nastanka

BEOGRAD - NATO sutra obeležava 75. godišnjicu postojanja u svom sedištu u Briselu, a obeležiće je i na predstojećem samitu od 9. do 11. jula u Vašingtonu, gde je potpisan njen osnivački ugovor.

Organizacija Severnoatlantskog sporazuma ili NATO predstavlja međuvladin vojni savez 32 severnoameričke i evropske zemalje, zasnovan na Severnoatlantskom sporazumu koji je potpisan 4. aprila 1949. godine.

Organizacija predstavlja sistem kolektivne odbrane pri čemu članovi organizacije pristaju na međusobnu odbranu od napada bilo kog spoljnog elementa.

Sedište NATO se nalazi u Harenu u Briselu, dok se Vrhovna komanda Savezničkih snaga nalazi u Monsu u Belgiji.

Od svog osnivanja, prijemom novih članica brojnost se sa prvobitnih 12 povećala na 32 članice.

Švedska se 7. marta 2024. pridružila NATO kao poslednja članica.

NATO trenutno priznaje Bosnu i Hercegovinu, Gruziju i Ukrajinu kao potencijalne članice.

Pored članica organizacije u radu učestvuje 21 zemlja članica Partnerstva za mir, među kojima i Srbija, sa još 15 zemalja uključenih u institucionalni sistem dijaloga

Tokom decenija, sposobnost NATO da se prilagodi i transformiše omogućila je Alijansi da uspešno upravlja širokim spektrom bezbednosnih izazova, navode eksperti.

Od svoje prvobitne hladnoratovske misije suprotstavljanja ekspanziji Sovjetskog Saveza u Evropi do podrške Sjedinjenim Državama nakon terorističkih napada 11. septembra 2001, koji je uključivao prvu i jedinu deklaraciju Alijanse o članu 5, saveznici u NATO su bili čvrsti u solidarnosti.

Iako se Alijansa prilagođavala i transformisala u proteklih 75 godina, jedna stvar koja se nije promenila je osnovna svrha NATO samoodbrana.

Kolektivno obećanje o bezbednosti u odbrani iz člana 5, koji navodi da je napad na jednog saveznika napad na sve saveznike, je temelj Alijanse.

Pored toga, osnovni principi i ideali na kojima je NATO osnovan 1949. ostaju isti principi kojima je Alijansa posvećena danas u 21. veku.

Kako prenose brojni mediji, danas i sutra mogao bi da bude postignut dogovor o novom generalnom sekretaru, što bi moglo da utiče na budući smer Alijanse u godinama koje dolaze.

Na sastanku će biti održan i skup Savet NATO-Ukrajina, tela osnovanog prošle godine da bi Kijevu obezbedio način da prisustvuje sastancima sa saveznicima.

Rezultati sednice, kako neki navode, će nesumnjivo uključiti pojačanu podršku Ukrajini.

Očekuje se da će se na sastanku ministara razgovarati o Stoltenbergovom predlogu o petogodišnjem paketu vojne pomoći Ukrajini u vrednosti od 100 milijardi evra, čime bi NATO preuzeo neke obaveze koordinisanja od tzv. Ramštajn grupe koju predvode SAD.

Prošlogodišnji samit u Viljnusu kulminirao je jednoglasnim dogovorom da budućnost Ukrajine leži u NATO, ali je ostavio dosta neizvesnosti oko vremenskih rokova.

Iako se očekuje da će poziv Ukrajini da se pridruži NATO ponovo dominirati debatom ove godine, kako navode upućeni, postoji opasnost da to odvrati pažnju od neposrednijih izazova, posebno na potrebu da se dramatično povećaju obaveze za odbranu i vojna industrijska proizvodnja širom Evrope, kako bi se zadovoljile ukrajinske, ali i šire bezbednosne potrebe NATO.

U tom smislu, očekuje se ispunjavanje obaveze za izdvanjanje dva odsto BDP za odbranu, kao i fokusiranje na Indo-Pacifik.

Sastanak sa indo-pacifičkim partnerima, takođe, je zakazan za 4.april.

Ali glavno "uzbuđenje" sastanka je prvo prisustvo Švedske kao punopravnog saveznika u NATO.

Nedavni prijem Finske i Švedske donele su, kako navode analitičari, NATO dodatne vojne kapacitete, naprednu tehnologinu i geografsku prednost koja će pomoći u ograničavanju potencijalne ruske upotrebe Baltičkog mora za zastrašivanje ili eventualne napade.

Na jubilarnim samitima u aprilu i u julu Vašingtonu očekuju se izjave o skoro osam decenija uspeha, međutim, mnogi analitičari i diplomate upozoravaju da se mora priznati da postoje značajni izazovi sa kojima se Alijansa suočava,

Oni ističu da je prvi među njima neuspeh NATO u jednom od njegovih osnovnih ciljeva, a to je da spreči povratak rata u Evropu, ali da se naziru i drugi ozbiljni izazovi: rastuće razočaranje multilateralnim upravljanjem globalnim poslovima uopšte, posleratnom arhitekturom koju predvode SAD i rastućim nacionalističkim osećanjima "Amerika na prvom mestu" koje oličava bivši predsednik SAD Donald Tramp.