19. jun 2024 14:49

EK: Sedam evropskih država ne ispunjava kriterijume EU po pitanju budžetskog deficita

Izvor: TANJUG

podeli vest

EK: Sedam evropskih država ne ispunjava kriterijume EU po pitanju budžetskog deficita

Foto: Shutterstock.com/artjazz, ilustracija

BRISEL - Sedam evropskih zemalja, uključujući i Francusku, ne ispunjava kriterijume EU po pitanju budžetskog deficita, objavila je danas Evropska komisija.

To su pored Francuske i Belgija, Italija, Mađarska, Malta, Poljska i Slovačka.

EK je objavila Prolećni paket evropskog semestra koji pruža smernice za unapređenje konkurentnosti i otpornosti EU i održavanje zdravih javnih finansija.

Komisija je pripremila Izveštaj za 12 država članica kako bi procenila njihovu usklađenost sa kriterijumom deficita iz Ugovora o funkcionisanju EU (TFEU) i to su Belgija, Češka, Estonija, Španija, Francuska, Italija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovenija, Slovačka i Finska.

U ovoj proceni, EK uzima u obzir relevantne faktore koje su iznele države članice u slučaju da je njihov odnos javnog duga prema BDP-u ispod 60 odsto BDP-a ili je procenjeno da je njihov deficit "blizu" referentne vrednosti od tri odsto ili "privremen".

U svetlu procene sadržane u izveštaju, otvaranje postupka za prekomerni deficit opravdan je za sedam država članica: Belgiju, Francusku, Italiju, Mađarsku, Maltu, Poljsku i Slovačku.

Izveštaj iz člana 126(3) je samo prvi korak u otvaranju procedure za prekomerni deficit.

U svetlu ove procene, i nakon razmatranja mišljenja Ekonomskog i finansijskog komiteta, EK namerava da predloži Savetu da otvori procedure za prekomerni deficit za ponute države članice u julu 2024.

U okviru paketa Jesenjeg evropskog semestra, EK će predložiti Savetu preporuke da se prekine situacija sa prekomernim deficitom.

Prolećni paket evropskog semestra pruža smernice za unapređenje konkurentnosti i otpornosti EU i održavanje zdravih javnih finansija

Novi okvir ekonomskog upravljanja čini 2024. godinom tranzicije za koordinaciju fiskalne politike u EU.

Smernice i odluke fiskalne politike u okviru novog okvira sadržane u Prolećnom paketu imaju za cilj jačanje održivosti duga država članica i promovisanje održivog i inkluzivnog rasta u svim državama članicama.

Prema novim pravilima, države članice će pripremiti srednjoročne planove u kojima će se utvrditi putevi njihove potrošnje i prioritetne reforme i investicije.

Preporuke uključene u Prolećni paket pružaju snažnu osnovu za reformske i investicione obaveze koje države članice moraju postaviti u ovim planovima.

Države članice treba da sprovode opreznu fiskalnu politiku tako što će obezbediti da rast neto rashoda u 2025. godini i kasnije bude u skladu sa zahtevima fiskalnog prilagođavanja u okviru novog okvira upravljanja.

Konkretno, to znači da bi države članice sa javnim dugom iznad 60 odsto BDP-a ili deficitom iznad tri odsto BDP-a trebalo da obezbede da rast neto rashoda bude ograničen na stopu koja čini odnos državnog duga prema BDP-u na verovatan pad u srednjem roku, dok deficit opšte države dovede na ispod tri odsto i zadrži ga ispod ove referentne vrednosti u srednjem roku.