Predstavljene slike monahinje Marije o jasenovačkim mučenicima

BEOGRAD - Izložba slika monahinje Marije (Antić), iz ciklusa "Sveti novomučenici jasenovački u svetlosti Vaskrsenja“, otvorena je večeras u RTS klubu, u organizaciji Muzej žrtava genocida, Eparhije pakračko-slavonske Srpske pravoslavne crkve i Radio-televizija Srbije.

U okviru otvaranja izložbe, koja traje do 18. maja, priređen je razgovor o nedavno objavljenoj naučnoj monografiji Jelene Erdeljan "Monahinja Marija: Slike monahinje Marije - Sveti novomučenici jasenovački u svetlosti Vaskrsenja", u izdanju Muzeja žrtava genocida.

U svom izlaganju, episkop pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk je podsetio da su 21. aprila 1945. godine ustaše pobile sve žene iz logora Jasenovac, a sutradan je poslednjih hiljadu logoraša krenulo u proboj, koje je štitio Mile Ristić popevši se na stražarski toranj i otevši mitraljez.

Prema njegovim rečima, Ristić se ubio nekoliko dana nakon što je preminuo predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito 1980 . godine, jer je "osećao duboko da se nešto dešava, i kad je čuo za Titovu smrt bacio se kroz prozor".

Episkop Jovan je podsetio da se nekoliko godina kasnije ubio i pisac Branko Ćopić, koji u svojoj "Bašti sljezove boje" prvi put pominje Jasenovac.

Sestra Marija, poreklom iz južne Srbije, po struci ekolog, je po dolasku o manastir Rođenja Svetog Jovana Krstitelja u Jasenovcu "odjednom, kao mleko kad provali, počinje da slika i crta", napomenuo je episkop Jovan.

"Pred nas iznosi ono zašto su nam duše žudele, izlazi nešto što nismo mogli da dočekamo. Ovde kolektivno izlazi nešto novo, naša duša je drugačija, mekša. Možda će sa ovim slikama naše duše postati sklone praštanju", ocenio je episkop Jovan.

Otvaranju je prisustvovao i direktor RTS-a Dragan Bujošević, a izložba prikazuje 26 slika monahinje Marije inspirisane zločinima u koncentracionom logoru Jasenovac Nezavisne Države Hrvatske, tokom Drugog svetskog rata.

U svom radu monahinja Marije meša ikonopisačke tradicije sa naivom i elementima stripa i grafike Dalekog istoka.

Dvojezična, srpsko-engleska monografija Erdeljan sadrži i citate iz Starog i Novog zaveta, molitve iz službe jasenovačkim novomučenicima, kao potresno svedočanstvo o Jasenovcu kao najvećem gubilištu srpskog naroda sa 115 velikih masovnih grobnica i neznanim mnoštvom rasutih manjih grobnica.

Programski direktor Muzeja žrtava genocida Nikola Radosavljević je napomenuo da knjiga istoričarke umetnosti Erdeljan, koja se pojavila pre dve nedelje, "već hvata do sada nezapažen uspeh za ovakav tip monografije".

Prema njegovim rečima, radovi monahinje Marije "nisu obične slike, to su duboko emotivna svedočanstva, nastala na osnovu originalnih dokumenata" o stradanju srpskog naroda u logoru Jasenovac.

Radosavljević je dodao da dela monahinje Marije poseduju jaku simboliku, značenje koje je kompleksno i univerzalno, i predstavljaju izliv energije i "pokušaj da se kolektivno telo nacije isceli od traume".

Erdeljan je ocenila da su slike monahinje Marije uistinu lepe, iako govore o najstrašnijim mogućim stvarima, i "vode ka isceljenju rane koja je bolna, duboka i sveprisutna".

Napomenuvši da monahinja Marija svakodnevno obilazi spomen područje Jasenovac, Erdeljan je istakla da su njene slike bliske ikonama i da "preobražavaju predeo smrti" zahvaljujući njenom Bogom danom talentu.