Nikola Nikodijević odao poštu Slobodanu Trišiću: Čuvamo sećanje na naše heroje

BEOGRAD - Predsednik Skupštine Grada Beograda Nikola Nikodijević, zajedno sa članom Gradskog veća Slobodanom Šolevićem, položio je danas venac na spomen-obeležje Slobodanu Trišiću, poginulom radniku Javnog komunalnog preduzeća "Beogradske elektrane", koji je izgubio život 4. aprila 1999. godine na svom radnom mestu, za vreme NATO bombardovanja.

Nikodijević je ukazao da se ove godine obeležava 26 godina od agresije NATO-a nad našom zemljom i da "Beogradske elektrane" nikako nisu mogle da budu legitiman vojni cilj, jer je to civilni objekat koji Beograđanima omogućava grejanje, navodi se u saopštenju BeoInfo-a.

"Zato je to dokaz da su pokušali da onemoguće život građanima Beograda, te da prioritet nisu bili vojni ciljevi. Nažalost, u tom bombardovanju poginuo je naš sugrađanin, kolega Slobodan Trišić, koji je obavljao svoj posao. Ovo je simbolično obeležavanje i sećanje na sve nevino stradale radnike koji su dali svoj život 1999. godine", rekao je Nikodijević.

Dodao je da se procenjuje da je tokom bombardovanja poginulo između 1.300 i 2.500 ljudi, a precizni podaci nikada nisu utvrđeni, jer se ne zna koliki je broj stradalih ljudi u AP Kosovu i Metohiji.

Izrazio je zahvalnost svim ljudima koji su se tada borili i stradali na radnom mestu ili boreći se za svoju zemlju i narod.

"Kao najveću vrednost danas moramo da čuvamo našu slobodu, zbog onih koji su dali svoje živote. Verujem da ćemo čuvati sećanje i da nikada nećemo zaboraviti naše heroje, među kojima je i Slobodan Trišić. Verujem da će sud istorije dati pozitivno mišljenje i stati na njihovu stranu naspram onih koji su počinili zločine nad našim narodom", rekao je Nikodijević.

Direktor JKP "Beogradske elektrane" Vanja Vukić poručio je da će zaposleni u ovom preduzeću večno čuvati sećanje na kolegu koji je poginuo radeći svoj posao.

Podsetio je da je te večeri 11 granata NATO-a pogodilo najpre hidrantsku mrežu, što, kako je naveo, ne može da se nazove nikakvim "milosrdnim anđelom", već čistom agresijom 19 zemalja usmerenih isključivo protiv Srbije i njenih građana.

"'Elektrane' nisu bile nikakav vojni cilj, već civilna meta, koja je služila za snabdevanje toplotnom energijom građana Beograda pred kraj tadašnje grejne sezone. Hidrantska mreža, koja je prva pogođena, služila je za potrebe gašenja požara, a potom su pogođeni i rezervoari i crpna stanica, i tada se videlo da je postojao jasan plan da se onesposobi ovaj sistem. Slobodan Trišić, kojeg ćemo se uvek sećati, predstavlja simbol slobode i otpora NATO agresiji", rekao je Vukić.

Vence su položili i članovi porodice Trišić, rukovodstvo i zaposleni u JKP "Beogradske elektrane".